25 dec Remek-delo -Film ,,Inglourious Basterds’’-

,,Ali, na stranicama istorije s vremena

na vreme vera se pokaže i pruži ti ruku.

O čemu drugom govore knjige iz istorije?’’ Hans Landa

Kako izgleda slobodnije tumačenje istorijskih činjenica u jednom umetničkom delu?

Kako je mogao da se završi Drugi svetski rat?

Možda bismo odgovore na ova pitanja mogli tražiti u filmu ,,Inglourious Basterds’’ Kventina Tarantina, koji se poigrao sa strahotnim periodom iz Drugog svetskog rata, otvarajući neslućena polja mašte, istovremeno pružajući mogućnost da se tragična radnja osveži luckastim komičnim elementima. Vrhunac Tarantinove igre sa istorijom sigurno se ogleda u ubistvu Adolfa Hitlera, koji sa svojim saradnicima gine u bioskopu u velikoj eksploziji izazvanoj filmskim trakama.

Ono što ovaj film čini posebnim jeste i neuobičajen način komponovanja radnje koji najpre podseća na kompoziciju romana, budući da je film podeljen u pet poglavlja: ,,Once Upon a Time in Nazi Occupied France’’, ,,Inglourious Basterds’’, ,,German Night in Paris’’, ,,Operation Kino’’, ,,Revenge of the Giant Face’’. Na početku nam se može učiniti da je pred nama tužna priča o surovom jevrejskom stradanju i nemilosrdnoj nacističkoj akciji. Idiličnu atmosferu u francuskom seocetu u kojem živi skromni farmer sa svoje tri kćeri prekida pojava Hansa Landa, poznatijeg pod nadimkom ,,Lovac na Jevreje’’. Jezivo stradanje jevrejske porodice za kojomLand traga uspeva da izbegne samo devojka Šošana. Sledi drugo poglavlje i polako ulazimo u tipičan Tarantinov svet, obojen eksplicitno predočenim scenama nasilja, bizarnošću, užasima, brutalnim pustupcima junaka. Sa druge strane fronta su ,,Prokletnci’’, koje predvodi Aldo Rejn, Amerikanac koji bez trunke savesti vodi rat po svojim pravilima. Nastojeći da satre sve što je nacističko, Rej podučava svoje vojnike da kod njega ne postoje zarobljenici, te svaki uhvaćeni nacista mora da strada i to na najbrutalniji način. Ipak, ni smrt nacista Reju nije dovoljna da bi podmirio svoju izopačenu strast. Njegovi vojnici ,,skalpiraju’’ protivnike i noževima urezuju kukaste krstove na čelima žrtava.

Istina, tematika filma je ratna, ali je zapravo reč o znatno široj, složenijoj temi. Ko su prokletnici? Ko je gori u ratu, onaj koji napada ili onaj koji se brani? I ko može okončati rat i na koji način? Hitler se pojavljuje kao epizodni lik, tipičan i dobro nam poznat Fürer kojeg smo nervoznog, ozlojeđenog, sa teatralnim nastupima i izlivima besa već videli u mnogim filmovima. Nemački vojnici disciplinovani verodostojno predstavljeni kao okupatorska sila, američki složni i nepokolebljivi u borbi, a Jevreji nedužne žrtve. Ipak, celokupnu radnju iznose dva lika, dve psihopate, dva potpuno poremećena uma koja će preživeti dvostruko planiranu osvetu u bioskopu – Landa i Rejn.. Landa je jevrejomrzac. On Jevreje izjednačava sa pacovima. Pronicljiv, proračunat, strpljiv lovac koji dopušta svojoj žrtvi da proživi poslednje sekunde života i najgurbljeg mučenja, istovremeno se naslađujući svojim superiornim položajem. Zdivljujuć je način na koji Landa komunicira sa žrtvama, isprva prijateljsko ophođenje, domišljato postavljanje zamke, učtivo i spretno mamljenje žrtve koja mora da strada, i na kraju nadmoć. To je Landova strategija. Ovakav karakter potvrđuju dve savršeno komponovane scene u kojima se Landa poigrava sa farmerom Lapadit i sa glumicom von Hammersmark.

Iako nas Rejn u velikoj meri podseća na Landa, prvenstveno po hladnokrvnosti koju bez ustručavanja pokazuje prema svojim žrtvama, ne može se tvrditi da američkog vojnika krase strpljenje i oštroumlje. On bi pre bio ratnik koji se ničeg ne plaši. Njegovo nadigravanje sa žrtvom nije kao Landova psihička tortura. Ne tako inteligentan, spretan i proračunat, Rejn je opet uspešan u svojim podvizima. I njemu je dodeljena uloga da komičnim tonovima osvetli ovaj film i da tako radnja izbegne čvrsto utaban tragični put. Jedna od najsmešnijih scena je kada se Rejn pojavljuje kao Italijan, naravno, bez ikakvog znanja italijanskog jezika, i sa tipičnim američkim dijalektom izgovara ,,buongiorno’’.

Dok je Šošanina osveta izrasla iz motiva lične prirode, Landa i Rejn kao dva fanatika, slavoljubiva i samoljubiva ratnika određuju put istoriji. Oni su prokletnici. Oni završavaju rat. I scene sa naizmeničnim smenama njihovog zarobljavanja ima simboliku. Rejn i Landa su jednaki. Nemačko progonstvo Jevreja jeste za svaku osudu, ali je i Rejn kao pobunjenik pregazio sve moguće granice ratovanja. Njegovo postupanje sa nacistima izjednačilo se sa nacističkim zlodelima prema Jevrejima. Dva protivnika pregovaraju o najboljem mogućem ishodu rata nakon pogibije čitavog nacističkog vrha, uključujući i Hitlera. Kao jedini preživeli u ,,Operaciji Kino’’ privilegovani su da pronađu idealno rešenje koje će istorija pamtiti. Neskrivena sujeta ovladava njima. Doskorašnji ,,Lovac na Jevreje’’ traži garantovanu zaštitu od SAD-a i to biva prihvatljiva ponuda. Ali, u Rejnovim očima ostaje nacista i samo nacista. Zato mora na sebi da ima nacistički znak koji se ne skida poput uniforme, oružja i imena, već je to onaj beleg na koži koji mu Rejn urezuje dičeći se:

,,Mislim da će ovo biti moje remek-delo.’’

Da li je na kraju filma progovorio sam Tarantino? Tarantino voli da se pojavi kao epizodni lik u svojim filmovima, ali u ,,Inglourious Basterds’’ to nije učinio. Ako se poslednje reči filma odnose na njegovo umeće, da, napravio je pravo remek-delo!

Filmska radnja je preplavljena brojnim simbolima, od kojih svakako prednjači kukasti krst koji je zaštini znak nacističke misije. Sam naziv koji bi u našem prevodu mogao biti ,,Neslavna kopilad’’ dobija status jednog značajnog simbola. Kod nas je ipak usvojen prevod ,,Prokletnici’’, što je i više nego prohvatljiv naziv. Prokletstvo svih učesnika rata je neizbežno i neminovno i odnosi se na sve junake u Tarantinovom filmu. Prokleta je i nesrećna Šošana zbog svog jevrejskog porekla, i vojnik Zoler, koji je postao ponos nacije zbog herojskog podviga pošto je ubio 250 neprijateljskih vojnika, i glumica koja iz nepoznatih razloga izdaje svoju naciju, i sumanuti reditelj, koji zaplače na Hitlerove pohvale! Svi su prokletnici! Proklete su i neslavne potrebe za napadom i odbranom, uskraćivanje slobode, bunt protiv orobljanvanja! I zato bi svi likovi ovog filma mogli biti prokletnici, ma na kojoj strani fronta stajali.

Autorka: Mirjana Zarić

Fotografije: wikipedia.org, ,,Inglourious Basterds’’