21 mar Priča se da…

Rekli su i da postoje četiri biljke koje su neophodne za život: pšenica, grožđe, maslina i aloja. Prva hrani, druga usrećuje srce, treća uspostavlja harmoniju, a četvrta leči. Oziris, prvi vladar drevnog Egipta, bog agrokulture i prirode zna o čemu govorim (tačnije imam čast da napomenem).

I kažu još da su žene menjale svet, kako svojim postupcima tako i odstupanjima. Da su uznemirile intelektualne krugove pojavom u amfiteatru. Da su o njima pisane pesme, vođene najveće bitke (one unutrašnje). Neke su i do danas ostale najveća tajna. Ona je sinonim za lepotu, uspeh,ambiciju i vladara bez kojeg Egipat danas ne bi bio ono što jeste. Večita inspiracija… Kleopatra.

U egipatskim spisima nailazi se na mnoštvo interesantnih priča o nezi i lepoti tamošnjih princeza. U Egiptu se koristila kozmetika bez obzira na pol i društveni status, kako iz estetskih tako i zdravstvenih razloga. Egipćanke su koristile šminku bele, crne i zelene boje, pravljenu od minerala na bazi bakra, žutu i narandžastu boju  za nokte, a za usne jarkocrvenu koju su mešale sa zemljom, a potom nanosile četkicom. Zbog velikih vrućina oba pola su brijala glave, nakon čega su stavljali duže ili kraće perike. Legenda kaže da je Kleopatra kožu negovala magarećim mlekom, a tamna boja nanošena na predeo oko očiju sadržala je soli olova koji stimulišu imuni sistem. Ipak preterana količina olova mogla je ugroziti zdravlje, pa je šminkanje bilo i podjednako opasno. Posebna vrsta drveta gajena u Egiptu bio je Tamjan ( Boswellia sacva), dok je najpopularnija nota bila smirna. Proces dobijanja esencijalnih ulja sastojao se iz zagrevanja svih sastojaka i prelivanja vinom pri čemu bi biljke ispuštale svoje arome.

Kleopatra XII Tea Filopator bila je jedna od najlepših žena svoga vremena, za muškarce opsesija, za naučnike misterija. U skladu sa egipatskom tradicijom udala se za svog mlađeg brata Ptolomeja XIII. Poznato je da je Julije Cezar bio njen ljubavnik i da su imali sina. Oni koji su bili bliski Cezaru nisu voleli  Kleopatru, plašeći se njenog uticaja na svog vojskovođu. Njenoj lepoti nije odoleo ni Marko Antonije. Dolaskom Oktavijana na vlast pristalice dvoje ljubavnika pretrpele su veliki poraz, nakon čega su Kleopatra i Marko Antonije izvršili samoubistvo. Legenda kaže da je Kleopatra dozvolila da je ujede zmija otrovnica ( Egipćani su verovali da smrt prouzrokovana ujedom zmije donosi besmrtnost).

Kleopatra je bila veoma obrazovana. Govorila je devet jezika, pisala je pesme i dizajnirala haljine. Njen život bio je inspiracija mnogim umetnicima, među kojima i Vilijam Šekspir, slikari Žan Leon Žer i Lorens Ami Tedem, kao i režiser Žozef Lio Makenvic. Mekenvičijevo ostvarenje iz 1963. ukazuje između ostalog i na aferu Tejlor –Barton . Kao glavna protagonistkinja filma Tejlorova je promenila čak 65 odevnih kombinacija. Ovo ostvarenje je ostavilo traga na filmsku modu, ali i globalnu modnu scenu. Kostimi su odisali glamuroznošću i bili su bogato ukrašeni detaljima karakterističnim za egipatsku kulturu. Krojevi su ostali dosledni tadašnjim naglašavajući žensku siluetu, kao i prepoznatljivu crnu ravno ošišanu kosu i ajaku šminku. Najvažniju sporednu ulogu dobio je upravo kostim. Kolekcija pokojnog britanskog dizajnera Mekvina za jesen zimu 2007/08, bila je inspirisana egipatskom vladarkom. Mekvin se poigravao materijalima u metalik boji, među kojima je preovladavala zlatna začinivši šminkom u vidu neon senki i crnog kreona. Glomazne ogrlice, naušnice, prstenje u obliku zmije, ili oči naglašene ajlajnerom samo su neki od elemenata koji potvrđuju uticaj ove nenadmašne lepotice.

U početku platno od kog je odeća bila pravljena bilo je grubo, a kasnije prerasta u skoro transparentnu tkaninu. Kod viših društvenih slojeva tkanine su uglavnom bile plisirane, bogato su ukrašavali odeću dragim kamenjem, perlama i neizbežnim zlatom. Razvoj egipatskog kostima nosi sobom mnoge faze kao što su tip tunike, odore, suknje sa ili bez plašta i tip šala ili draperije. Osnovni odevni predmet bio je nabedrenik, a stari tipovi kostima su se prilagođavali i upotpunjavali novim.

Priča se i da žena nije stvorena da bi bila shvaćena, već da bi bila voljena. Svašta se danas priča.

Autorka: Ana Dakić

Izvor fotografija: green.cat