26 sep Pismo koje nije poslato

Govorio si kako si srećan
Ide ti u životu kažeš
Konačno te je krenulo
Nije me bilo u tim skupocenostima
A opet sam bila kockica koja ti je nedostajala
U toj slagalici
To si u sebi skrivao
Mogao si da ćutiš i lažeš drugima
Zaboravio si da smo nekada zajedno disali
I da sam ti čak i uzdah poznavala
Jednu noć probudio me nemir
Mislila sam o tome koliko si me nekad voleo
Kakve si samo reči govorio
I ne samo reči
Voleo si me dušom
Gde si danas kad mi je hladno
Kad me bude nemiri
Gde si
Da mi priznaš da ti nedostajem
Da osetim tvoje slabosti
Da mi kažeš da ti nije važna ta čaša vina kad mene nema
Da dim cigarete bude prazan kad nema mene da te kroz njega posmatram
Ja žalim te ljude oko tebe
Veruju u sliku koju su o tebi stvorili
Poznaju fasadu i masku koju si za njih stvorio
Ja te i daljinom osećam
I uvek ću biti tu
I ako nekad pomisliš da je za sve kasno
Onda kad ti skupe stvari dosade
Pozovi me, biću uvek tu
Da se zaljubljeno osmehujem
Da ti dam poslednju nadu
Osmehnem ti dušu
Ugrejem dlanove
I srušim zidove koje gradiš
Negde, tamo daleko od mene
Javi se,
Neko te zauvek voli. 

Autorka: Nataša Durutović

Fotografija: weheartit.com