18 jun Pismo

Dragi budući mužu,

Pišem ti ovo pismo kako bih se osigurala da će uvek postojati dokument koji će svedočiti o tome kakva sam bila pre nego što sam te upoznala. Pre svega, želim da ti kažem da sam uvek verovala da ćeš se pojaviti i bila sam, bez panike, spremna da te čekam koliko god bude trebalo. Neću te lagati. Pre tebe sam se zabavljala, viđala, družila, vodila ljubav i imala seks sa mnogim muškarcima. Neki su bili dobar izbor, a neki potpuni promašaj. Dobro sam se zabavila i patila u oba slučaja. Nije mi žao. Ja trenutno živim u nekom čudnom svetu lažnih moralista, dušebrižnika i prosvetitelja, pa ću možda pod pritiskom izgubiti svoj identitet i pokušati da te impresioniram, kad se upoznamo, rekavši ti da si mi drugi. Ti me opomeni. Bićemo dovoljno bliski, pa ćeš moći da me podsetiš da samo površni ljudi ljubav posmatraju brojčano i statistički.

Ja sam neko ko vrlo glasno govori, ko stalno privlači pažnju, ko mnogo radi, mnogo izlazi, mnogo igra, ponekad mnogo pije i mnogo govori istinu. E, da – i mnogo flertuje. Sa svima. Sa ženama, muškarcima, slučajnim prolaznicima, poezijom, poznanicima, prirodom….Volim da se dopadam ili da iritiram, da u ljudima izazivam neku emociju, da kroz život prolazim, ne da protrčavam. Ja sam posvećen radnik, devojka, sestra, ćerka, prijatelj….ja ništa ne radim na pola. Ja sam naporna, jer mnogo volim i mnogo očekujem i mnogo dajem. Ja sam sakupljač – imam mnogo haljina, cipela, torbi, papira, knjiga, slika, uspomena. Ja slušam Cecu, i to neke pesme vrlo ozbiljno, ne iz sprdnje. Ja verujem u ljubav i dobar seks na jedno veče. I u sve što čoveka u trenutku čini srećnim. I verujem da se ne treba udati iz straha od samoće i da ne treba biti u vezi iz navike. I da u ljubavi ne treba kalkulisati, nego voleti, pa ma kakve posledice bile i ma koliko se puta opekli. Verujem u bliskost, čak i ako se ona formalno ne zove brak.

Dragi moj, u ovom mom vremenu masovne komunikacije, u kome svi imamo problem sa komunikacijom, nadam se da smo se ti i ja povezali posredstvom istinske strasti i one ljubavi od koje se, kako kaže moja drugarica, „pada u nesvest“. Podseti me, ukoliko nije tako, da sam se klela da ni na šta manje neću pristati, pa da se prijateljski razvedemo, pre nego što postanemo neprepoznatljivo nesrećni i ogorčeni. Ja nisam od onih koji sve lične neuspehe opravdavaju lošim stanjem u državi koju smo sami stvorili, stavom političara koje smo sami birali i dominacijom neukih koju smo sami dopustili. Verujem da smo uvek sami odgovorni za sve dobro i loše što nam se dešava. Kad to shvatimo i prihvatimo i kada budemo spremni da preuzmemo stvar u svoje ruke, možda i uspemo da budemo srećni, bar onoliko koliko je moguće da čovek bude suštinski srećan.

Nadam se da si me zbog svih navedenih mojih mana i odabrao, bez nade da ću se ikada promeniti. U suprotnom, odmah da ti kažem – neću. Ako se nekim čudom i promenim zbog tebe, molim te ostavi me. Jer čovek treba da oseća emociju prema drugom čoveku, a ne prema svojoj ideji o tome kakav bi taj čovek trebalo da postane. Sve drugo je, dragi moj, gubljenje vremena i uludo protraćen, ionako prekrak, život.

Voli te tvoja M.

Autorka: Milica Živković

Fotografija: favim.com