27 feb Peti Smit – film, fotografija, muzika, platno, poezija, ljubav – San života

“Sve na svetu postoji da bi se napisala jedna knjiga.”

Memoari Peti Smit stoje kao mikrokosmos ljudske  duše, kao univerzalna priča o  poeziji koju čovek  oslikava hodajući kroz svet. Poezija životnih ritmova.

Žgoljavi devojčurak ogrnut dugim crnim kaputom, samo sa jednom torbom na ramenu, i nekoliko knjiga u njoj, ušunjao se u divlji Njujork 1967. godine. Hrabri sanjar i umetnik, Peti Smit, preživljavajući dane gladnog stomaka, smrznutih prstiju, niskih napojnica, ali uz veliku ljubav i konstantni proces kreiranja, stvorila je San života.  Za Peti, sve na svetu postoji da bi se napisala knjiga, da bi se stvorila melodija, da bi se napisali redovi poezije. Za Smit, sve na svetu postoji da bi se stvarala umetnost.

1967. još jedna sanjalačka duša hodala je Njujorkom. Robert Mejpltorp, danas poznat kao autor vrhunskih fotografija.[1] Robert i Peti rođeni su iste godine, 1946. U svojim ranim dvadesetim zajedno su počeli da oslikavaju životni narativ, kojem je Peti Smit nakon mnogo godina pisanja, dala poetsko obličje knjigom Samo deca,(Just Kids).

Mejpltorp je bio iz ugledne katoličke porodice  koja je na njegov život gledala kao na već svršenu priču o uspešnom umetniku. Robert je bio talentovani slikar. Ipak,  druga vrsta likovnog izraza bila  njegov prioritet. Fotografija je bila jedini medijum kojom je želeo da priča o sebi i o drugima. Tokom zajedničkog života u malecnom stanu u Bruklinu, Robert je napravio neke od najboljih fotografija Peti Smit. U martu 1989. Mejpltorp je preminuo zbog posledica HIV-a. Pred smrt,  zamolio je Peti da podeli priču o njima, priču o tome kako se putuje kroz život, kako se postaje umetnikom, o tome kako se sanja i voli. Elokventno, zailjubljeno i divno, Peti je to zaista i učinila. Knjiga Samo deca publikovana je u januaru 2010.godine.

Moć reči – moć rok muzike

Kao što je Robert tokom svojih poznih 20-tih otkrio fotografiju po kojoj je danas prepoznatljiv u umetničkom svetu, tako je i Peti tek spletom okolnosti, nikad ne pomišljajući na takvo što, izrasla u stvaraoca rok poezije i “majku pank muzike”.  Ipak, ko god poznaje rad Peti Smit,  nikada neće pristati da kaže da je ona samo muzičar i time “pojesti” ogroman značaj njenog stvaralaštva različitih umetničkih formi. Njeni najdraži pijatelji tokom života u Nju Džersiju, kao i kasnije u Njujorku, uvek su bile knjige poput Šekspirovih drama, poezija Viljem Blejka, oslikana platna Pikasa, Dalija, Šagala itd. U skromnom, ali dragocenom posedu osiromašene umetnice, bilo je par gramofonskih ploča, koje su se godinama vrtele iznova i iznova, svirajući džez letnje i zimske večeri.

Tokom boravka u u čuvenom Čelsi hotelu [2], američkom boemskom i umetničkom gnezdu uzavrelih 70-ih, Peti je upoznala velika imena muzičkog sveta, poput Džimi Hendriksa, Džima Morisona, Dženis Džoplin, članove benda Jefferson Airplane, Bob Dilana itd.

Svoju poeziju počela je da čita uz par laganih akorda na gitari njenog prijatelja. Oslušnuvši ritam muzike    koji prati ritam reči i osećanja, Peti je započela pank/rok revoluciju . Tekstovi njenih pesama su politički angažovani, često besni i sugestivni, revolucionarni i budilački. Peti je od tihog izgovaranja poezija polako prelazila do “harmonične buke”, besa i vrištećeg prozivalačkog glasa.

Peti je u decembru ove godine napunila  67 godina. I dalje se aktivno bavi pisanjem proze i poezije, slikanjem, fotografisanjem i, naravno, rok muzikom. Ima dvoje dece i oboje su muzičari. Filmski stvaralac Stiven Sebring 2008.godine napravio je dokumentarni film u kojem Peti govori o svojim iskustvima, o  umetnosti, muzici, o svojim prijateljima i roditeljima. Film nosi naziv  Dream of Life, baš kao i  istoimeni muzički album iz 1988.godine.

U junu 2012. godine izasao je novi album Peti Smit, Banga.[3] Na albumu se nalazi 12 apsolutno savršenih kompozicija. Pesma “Nine“ napisana je kao rođendanski poklon za glumca Džoni Depa. Jedna od pesama napisana je u čast Ejmi Vajnhaus, koju je Peti izuzetno volela.

O Peti Smit mogla bih da ispišem stranice i stranice teksta, ali želim da ovim sažetkom sugerišem svim poštovaocima njenenog dela da pročitaju knjigu Samo deca. Čitajući o njenom životu, upoznavala sam svoj. Reči Peti Smit stvaraju virtuelno ogledalo ispred čitaoca.

Venesa Mušović

Naše komšije Portal Mladi