21 avg Pero iz koga sam se rodila

Sanjala sam jednom da postoji knjiga

koju nisam ja napisala.

Činilo mi se potpuno strašnim

da postoje reči na ovome svetu

u koje nisam ja utkana.

Sanjala sam jednom

Da sve ove reči

Umiru u mojoj fioci.

Nikad ih ne vidiš ti.

Nikada ih ne vidi niko.

Zapitala sam se onda:

Da li one uopšte postoje?

Stvorila sam o tebi  hiljadu pesama.

Možda koji milion preko.

Nisam imala kad sve da ih zapišem,

pa sam ih sakrila,

u dlan kojim te pomilujem

svaki put kad otvorim oči.

Tako i ti ne znaš da moje pesme,

svaki tvoj dan sa tobom prožive.

Sanjala sam jednom da moje stare pesme

podižu bunu i odlaze od mene

u nečije tuđe zbirke i zbornike

jer ih ja, bezobraznica,

Nikad nisam iz svojih svezaka pustila.

Ja sam ih prezrela jer su tako jake

posvećene nekim tamo slabim ljudima.

Jer su tako večne

pisane nekim prolaznim ljubavima.

Sopstvene sam reči izdala.

Mislila sam, zato, tvoje će se sve

Na mene okomiti.

Ali one su, ipak,

pisane nekim sasvim

drugačijim mastilom.

Rodila sam se iz jednog pera

i nema mi ništa slađe

nego da te mastiljavim rukama obgrlim.

I da ti i ne znaš

koliko si drag

tim tamnim flekama na mojim rukama.

Sanjala sam jednom da mi ne daju da pišem.

I dalje se nisam probudila

iz tog najstrašnijeg košmara.

Autorka: Danica Martić

Fotografija: weheartit.com