25 dec Ožičena sijanja

Ovih dana sam imao priliku da slušam muziku jednog mladog benda po imenu „Elsewhere Shine“. Njihov EP „The Wired“ sadrži tri kompozicije atipičnog zvuka za naše prostore. Da nisam bio upoznat da je reč o našem bendu, mogao bih ruku u vatru da stavim da je u pitanju skandinavski bend.

Idejni tvorac, kompozitor i tekstopisac je Marko Sinadinović, koji nikako nije početnik u svetu muzike, iako je ovaj bend mlad. Sam zvuk Elsewhere Shine-a je na tragu doom-a i gotika, ali se nikako ne može navesti precizno određenje. U pitanju je lagana, atmosferična muzika sporijeg tempa koja često više sadrži zvuke akustične gitare i klavira (klavijatura). Distorzija je potisnutija u sferu pozadine, dok solo deonice na gitari upotpunjuju priču u pesmama tamo gde nestanu reči (muzika je ipak starija umetnost).

Veoma je bitno istaći glavni vokal benda – Bojanu Panovsku, čiji je stil pevanja operski, učen i precizan, jer je Bojana mecosopran u horu Nacionalne televizije Srbije. Ako dodam da je pevala obrade benda „Nightwish“ svima će postati jasno šta mogu da očekuju od njenih glasovnih mogućnosti. Međutim, ovo nikako ne treba uzeti kao glavnu smernicu u sagledavanju zvuka benda, jer se Bojanin glas apsolutno stapa sa zvukom Elsewhere Shine-a, koji je baziran na atmosferi i čistim osećanjima, često melanholičnog prizvuka.

EP počinje devetominutnom „Swan Nebula“ koja je bazirana, kako sam naziv navodi, na kosmičkom otkriću po imenu „Mesje 17“ odnosno „Maglini Omega“ ili „Maglini Labud“. To je mesto u kosmosu koje često vidimo kao „psihodelične fotografije“ iz svemira, inače mesto koje je udaljeno 5000 svetlosnih godina od nas, i na kome nastaju nove zvezde. Ukucajte u google-u i sve će vam se kazati samo, a uz to fotografije su prelepe. Inače, „svetlija“ po zvuku kompozicija koja vas vodi na kosmičko putovanje.

Naredna je, isto devetominutna, „Sepia“. Melanholičnija zbog same teme koju obrađuje. Bojanin glas nam priča (peva) o usamljenoj, napuštenoj, dementnoj starici koja budi svoja sećanja uz pomoć starih fotografija (evo ga odgovor na ime pesme). Posle kosmičke „Swan Nebula-e“ ova kompozicija nas vraća na Zemlju, i dovodi da se zapitamo kako se danas ljudi odnose prema starima.

„Golden Woods Of Ypres“ okončava ovaj EP. U pitanju je kratki, dvominutni instrumental koji je posvećen nesrećno preminulom Davidu Goldu (David Gold), tvorcu i frontmenu kanadskog benda „Woods of Ypres“.

Ovo je bend koji istražuje i osmišljava svoj zvuk, što je veoma bitno za autorski rad. Prijatno sam iznenađen kvalitetom komponovanja i aranžiranja, što me je i navelo da pomislim da je reč o Skandinavcima. Takođe, akustična gitara često baš i nosi melodije koje podsećaju na skandinavske ili irske folk pesme. Ukrajinska kuća Depressive Illusions Records je stala iza ovoga izdanja i po svemu sudeći u skorijoj budućnosti možemo očekivati novosti od Elsewhere Shine-a.

Za sve ljubitelje nešto drugačije muzike koja se savršeno uklapa sa hladnim zimskim noćima.

[tube]http://www.youtube.com/watch?v=VW_OBKzoyaM[/tube]

Autor: Marko Nikitović

Fotografije: Elsewhere Shine