29 maj Osloni se na mene

Sinoć su zatvorili Dangubu.

Sećaš se kako smo igrali uz Olivera Mandića?

U stvari, ja sam igrala, a ti si mislio da sam lujka.

Platio si mi piće.

Koka kolu, doduše.

Posle si pola sata brbljao kako to nije dobro za moju jetru.

Kao da je onaj alkohol koji si sručio u sebe sjajan.

Pitao si me za broj. Otkucala sam ti pogrešan.

Nemoj da se ljutiš, nisam znala da si kul.

Bio si tu sa društvom.

Tvoj drug je muvao moju drugaricu.

Ona mu je izgazila nove patike, ali su se na kraju ipak dogovorili da izađu.

Mi smo se smejali, ispred ulaza u WC.

Tada zamalo da dobijem potres mozga kada se onaj pijani lik zakucao u mene i umalo me oborio.

Opsovala sam.

Ne znam da l’ sam ikada normalno disala u tom podrumu.

Ali petkom su imali dobre svirke.

Negde posle dva sam te smarala da plešemo.

– Ajde molim te, samo uz ovu stvar.

Bio je Oliver Mandić. Opet.

I plesali smo.

Dobro, više smo se klatili.

Rekao si da to nije tvoj fazon.

– Veruj mi da ti verujem.

Nasmejao si se, pa si zamahnuo rukom i zakačio konobaricu.

Sve je prosula po meni.

Posle sam smrdela na pivo.

I shvatila da želim da me zoveš.

Sutra.

Ili neki drugi dan.

Da te vodim na pljeskavicu s lukom.

Da sedimo u parku i pričamo glupe priče.

Da idemo na tribjut bendove i da ponavljaš kako su sranje.

I da me posle upoznaš sa mamom.

…

U Dangubi sam prvi put bila pre pet godina.

Tad sam te upoznala.

Tamo smo se poljubili.

Sinoć su zatvorili Dangubu…

Jebote, zatvorili su Dangubu!

Čuješ?!

Ali nema veze…

Ja tebe i dalje držim za ruku.

Autorka: Milica Alil

Fotografija: weheartit.com