19 avg ODLAZAK ARSENA

17. avgusta napustio nas je jedan od najvećih jugoslovenskih kantautora, pesnika i umetnika – veliki Arsen, nedugo nakon što je otišao i njegov najbolji prijatelj, legendarni sarajevski kantautor Kemal Monteno. O njemu se govori kao jugoslovenskom Aznavuru ili Leonardu Koenu, ali je istina zapravo da je bio veliki upravo zato što je bio jedan i jedinstven – Arsen Dedić. A povodom Arsenove smrti ovih dana govorili su njegovi prijatelji: Rade Šerbedžija, Tereza Kesovija, Mišo Kovač, Miljenko Jergović, Zoran Predin, Zafir Hadžimanov, Massimo Savić, slažući se u tome da Jugoslavija od pojave Arsena do danas nije imala takvu muzičku ličnost, ali i da je Arsen bio ne samo izuzetan umetnik, već i gospodin; čovek.

Sve je počelo 28. jula 1938. godine u Šibeniku, gde se rodio kao dete iz mešovitog  braka, u skromnoj radničkoj porodici. Arsenov otac Jovan, zidar i dobrovoljni vatrogasac, bio je muzički talentovan i u lokalnom orkestru svirao nekoliko instrumenata. Već kao dečak, Arsen počinje da uči i svira flautu, a po završetku gimnazije i srednje muzičke škole upisuje studije prava u Zagrebu, koje će napustiti nakon treće godine i upisati Muzičku akademiju. Još kao student prava bavi se muzikom, pisanjem, ali i slikarstvom. Piše poeziju koju objavljuje u književnim časopisima, a zbog religioznih motiva u poeziji biva čak i otpušten iz Radio Zagreba, gde se zaposlio kao honoranrni saradnik. Istovremeno, peva u akademskom horu, ali i u orkestru svog cimera, izvodeći rok i džez hitove. Prvi tekst na muziku piše za festival ,,Zareb ’59“ i to pod pseudonimom Igor Krimov i – osvaja prvu nagradu. Nakon toga, počinje češće da piše tekstove, komponuje i aranžira, sarađujući s velikim muzičarima u popularnoj muzici, poput Nikice Kalogjere i Alfija Kabilja. Potom prolazi i audiciju Televizije Zagreb za pevača, čime konačno počinje muziku doživljavati kao svoj poziv, ne odustajući od pisanja poezije koju i dalje objavljuju ugledni književni časopisi.

Arsen se prvi put ženi 1962. godine, Vesnom Matoš, nećakinjom A.G.Matoša, s kojom dobija prvu kćerku. Kao solista prvi put se pojavljuje 1963. godine  na zagrebačkom festivalu i najvaljuje novi pravac u jugoslovenskoj muzici – šansonu. Slede Beogradsko proleće, Melodije jadrana i jedan od najvećih kantautora bivše Jugoslavije ulazi na velika vrata na muzičku scenu. 1963. godine nastaje i jedna od najpoznatijih pesama koje Arsen potpisuje kao autor  teksta,  jedan od najvećih jugoslovenskih evergreen hitova, ,,Vino i gitareˮ, koju su do danas snimili mnogi izvođači poput: Kemala Montena, Gabi Novak, Dragana Stojnića, Maje Blagdan. 1964. godine na festivalu u Splitu izvodi jedan od svojih najvećih uspha, pesmu ,,Kuća pored mora“, osvajajući većinu festivalskih nagrada. Iste godine diplomira flautu na Muzičkoj akademiji i objavljuje prve singl ploče. 1967. nastupa u Parizu, zajedno s jednim od najvećih italijanskih kantautora tog vremena, Serđom Endrigom. Prva ploča ,,Čovjek kao ja“ izlazi 1969. godine, a 1971. prva zbirka pesama, ,,Brod u boci“. Sina Matiju, danas velikog muzičara, dobija u vezi sa Gabi Novak, sa kojom se potom venčava i ostaje u braku do poslednjeg dana. U tandemu s Kemalom Montenom, autor je mnogih pesama iz drugog dela njene karijere O životu s Gabi rekao je:  ,,Najsrećnije i najstabilnije, ono što najviše čuvam, mi je život sa Gabi. Mi smo već jedno. Bio sam nedavno u vrtiću i pitao jednu curicu kako se zovem. “Znam ja vas jako dobro, vi se zovete Arsen Dedić i Gabi Novak. Najsrećniji mi je period od kada sam sa njom, a idu nam četrdeset i prva godina zajedničkog života.’’ Sedamdesetih Arsen počinje da komponuje za film, televiziju i pozorište, a oprobava se i kao glumac, igrajući uglavnom likove pevača. Komponovao je muziku za oko 150 pozorišnih predstava i 100 dokumentarnih, igranih i tv filmova. Takođe, komponovao je muziku na poeziju mnogih pesnika poput Ujevića, I.G.Kovačića, Krkleca, Paljetka…

U jednom intervjuu objasnio je svoju popularnost, koja je prevazilazila granice Jugoslavije, a i po raspadu države, nije poznavala novoustanovljene granice: ,,  Prihvatali su me na sve strane. Bilo je lepih prijema ovde, na ovim našim prostorima, ali i izvan zemlje. Radio sam sve do Rio de Žaneira, napravio sam devet višemesečnih ruskih turneja, sprijateljio se s njihovim velikim dirigentom Ludvikovskim. Konačno, Bulat Okudžava je zbog mene došao vozom iz Moskve u Šibenik, pa smo napravili noćni koncert. Sa Serđom Endrigom se nisam rastavljao i upravo pišem o njemu, na poziv njegove ćerke Klaudije koja radi veliku biografiju o tom neverovatnom umetniku. Uvek sam govorio da mi je Endrigo stariji brat, Bulat Okudžava stric, a Kemo mlađi brat.’’ Nacionalista nikad nije bio, a na tut emu jednom prilikom je rekao: ,,Kod nas nikad nije nacionalizama nedostajalo i to u svim krajevima. A mislim da je to jedna od najgorih pošasti. Mi sve više živimo u prošlosti umesto u budućnosti, sve više se hvalimo kolektivnim grobnicama, sve više se hvalimo brojem mrtvih. Ma, čekaj malo. Neću svoje dete ni svoju decu odgajati na tome koliko smo mrtvih imali, koliko su nas pobili i hvaliti se koliko smo mi njih pobili. Pa neću na tome temeljiti život svojih beba. ’’

Iza Arsena ostalo je toliko velikih pesama, da je pravi greh izdvajati neke. Ali učinićemo to po sopstvenom osećaju. Arsen je stvorio i otpevao pesme: ,,O mladosti”, ,,Sve što znaš o meni”, ,,Moderato Cantabille”, ,,Djevojka iz moga kraja”, ,,Tvoje nježne godine”, ,,Djevojka za jedan dan”, ,,Balada o prolaznosti”, ,,Čovjek kao ja”, ,,Prijatelj”, ,,Sve te vodilo meni”…

Autor je brojnih tekstova i muzike za druge izvođače, kao što su Tereza Kesovija, Boba Stefanović, Kićo Slabinac, Zdenka Vučković, Mišo Kovač, Bisera Veletanlić, Radojka Šverko, Miki Jevremović,  Zdravko Čolić, Josipa Lisac, Kemal Monteno, Neda Ukraden, Ksenija Erker, Bijelo dugme, Čobi, Nena Ivošević, Srebrna krila, Massimo, Goran Karan, Aleksandra Radović a najpoznatije su: ,,On me voli na svoj način”, ,,Pamtim samo sretne dane” (Gabi Novak), ,,Ne plači” (Bisera Veletanlić), ,,Loše vino” (Bijelo dugme), ,,Što me čini sretnom” (Josipa Lisac), ,,Proljeće je otpočelo s kišom” (Ksenija Erker), ,,Zagrli me”, ,,Juče još” (Zdravko Čolić), ,,Ljudi” (Tereza Kesovija), ,,Tebi je lako” (Kemal Monteno), ,,Zamijenit ću te gorim” (Natali Dizdar), ,,Sad te se samo rijetko sjetim” (Petar Grašo), ,,Da mogu’’ (Massimo), ,,Ni zadnji ni prvi” (Aleksandra Radović). Često je kao autor teksta radio sa drugim kompozitorima, najviše Kemalom Montenom i Kornelijem Kovačem.

S.G.

(izvori www.sh.wikipedia.org, www.novosti.rs, www.rs.n1info.com)