18 dec NIKOLA ŠEKARIĆ: JIU JITSU – UMETNOST I VEŠTINA

Nikola Šekarić je nosilac zadnjeg učeničkog pojasa tj. 1 KYU (braon pojas) jiu jitsu. Za nekoliko meseci stiče pravo na polaganje crnog pojasa posle čega dobija zvanje “majstora”. Za sebe voli da kaže da je “slobodan umetnik”, jer želi da naglasi da je jiu jitsu  podjednako umetnost kao i veština.

Kako si se upoznao sa ovom veštinom i zašto ti se svidela?

Posle dugogodišnjeg treniranja raznih borilačkih sportova, pre nešto više od 3 godine susreo sam se sa ovom veštinom. Tada sam video da čovek sitne konstitucije, savladava protivnika znatno većeg i jačeg od sebe, tehnikama koje do tada meni nisu bile znane.Bio sam zadivljen i odmah sam počeo da treniram.

Kako bi opisao jiu jitsu?

Jiu jitsu je veština samoodbrane, nastala u Japanu gde su je koristili samuraji, tako da je ova veština poznata i po njima. Jiu jitsu se zasniva na udarcima, bacanjima, polugama, tehnikama kontrole i borbe u parteru. Tu, takodje, spadaju tehnike samoodbrane, što uključuje odbrane od udaraca ruku, nogu, odbrane od stiska, davljenja, raznih hvatova za vrat, kosu, odelo, ručne zglobove… Iz jiu jitse nastale su i druge veštine : karate, džudo, aikido, ninjitsu,bjj… i ostale veštine. Zato se jiu jitsu naziva i „majkom svih veština“ . Jiu jitsu mogu trenirati muškarci, žene, deca, svi ljudi uzrasta od 6 do 66 godina. Što govori da nisu presudni pol i godine. Kao što navodi moj trener  „Jiu jitsu je odelo krojeno za svakog“ .

Reci nam nešto o klubu u kome treniraš?

Jiu jitsu klub „SAMURAJ“ koji se nalazi u Prokuplju, osnovan je pre nešto više od 3 godine. Osnivač  kluba je Saša Stojanović, svetski priznat majstor, nosilac crnog pojasa (3 DAN), čovek koji me je uveo u ovu veštinu. Jiu jitsu se bavi više od 20 godina, znanje je sticao u Danskoj, da bi se vratio u rodni grad i osnovao klub. Za kratak period je uspeo da animira veliki broj polaznika među kojima su đaci, studenti, doktori, sudije,vojna lica…Što, verujem, govori o kvalitetu kluba na koji sam ponosan. Uz to što je dobar trener i kvalitetan pedagog, on je izuzetan čovek koji je posvećen ovoj veštini, i tu svoju posvećenost prenosi na sve članove kluba.Veliko priznanje radu našeg kluba čini i  poseta svetski poznatih i priznatih majstora jiu jitse, nosilaca pojasa najvišeg ranga (9. DAN, 8.DAN, 5.DAN) iz Engleske i Danske, koje smo sa zadovoljstvom ugostili u Prokuplju. Oni su bili fascinirani demonstracijom tehnika koje smo predstavili tom prilikom i ocenili ih visokim ocenama. Istakao bih i to da su članovi našeg kluba učenjem ove veštine postali disciplinovani i odgovorni, kako prema sebi tako i prema drugima.

Objasni nam razliku između sporta i veštine (jiu jitsu) ?

U sportu imate kategorije, gde su dva borca iste težine i konstitucije. NA ULICI ne možete da birate, napadač može biti znatno veći i jači od vas. U sportu imate jednog protivnika. NA ULICI može biti i više napadača. U sportu postoji sudija da prekine borbu kada vidi da jedan od boraca ne može da nastavi. NA ULICI nema sudije!!! U sportu postoje pravila, na ulici ne postoje! Napadač može da vas napadne nožem, palicom ili pretuče uz pretnju pištoljem. Zato jiu jitsu kao veštinu učimo da bismo se odbranili u svim mogućim situacijama koje se mogu desiti na ulici.

Jiu jitsu kao veština znači da nema takmičenja i priznanja u tom smislu. Koji su tvoji ciljevi?

Voleo bih da jiu jitsu kao veština samoodbrane zaživi kod nas u Srbiji i da se ljudi  upoznaju sa njom, jer jiu jitsu nije samo veština nego i stil života!!!

Zašto si ti “crna ovca”?

Zato što mi crna boja lepo stoji, a i volim da se razlikujem o drugih.

Srbijanka Stanković

Izvor fotografija: Nikola Šekarić