18 avg Ne, ne volim te!

Htela sam danas da ti napišem da te volim. I ti znaš, milion reči bih mogla da nađem za to. Hiljade i hiljade sinonima za osećaje koje budiš u meni. Ali nisam, nisam ti napisala. Umesto toga naslonila sam se na najveći jastuk koji imam i sela u zamišljeni voz. Jer, zašto bih ponavljala iznova i iznova da te volim? Zašto kad mogu da uradim nešto i da ti dokažem. Znaš, taj voz vodio je do tebe. Svi putnici su bili slični meni, barem su sa istom namerom krenuli. Voljenima. Da im kažu, da im pokažu koliko je bez njih prazno. Gledala sam u njihova lica, prepoznajući istu brigu.

Čekaš li me? Ili ti je dosadilo da čekaš? Kad sam videla sve te kofere i torbe poređane setila sam se da ja ništa sa sobom nisam ponela. A i šta bih? Šta bih kad sem tebe ništa nemam? Šta bih kad je sve što želim tamo gde si ti? Već zamišljam naš zagrljaj i moje nokte zarivene na tvojim leđima. Užasno nedostaješ! Pa onda sumnje, sve jedna za drugom na prozoru ispisane! Možda mi se nećeš obradovati. Možda si zaboravio kad moj voz stiže.

Pa želja, o kako ogromna želja! Već vidim moje ruke oko tvog vrata, tvoj osmeh. Ali mi mira ne daju daljine. Koliko je prošlo? Godinu? Dve? Svaki minut bez tebe je večnost. Hiljadu puta rekla sam ti da te volim, ali nikada više nego sada nisam to osećala. Na stanici je gužva, propuštam da pred mene siđu svi ti ljudi sa prtljagom. Na njihovim čelima su bore, u torbama uspomene. A ja nemam ništa sem tebe, eto, baš ništa.

Paničim. Vrtim se oko sebe, jer ne vidim. Ne vidim u gužvi tvoje plave oči. Možda ovo nije bila dobra ideja? Sama u tvom gradu. A onda mi se učini prilika slična tebi. Ali ne, ne, nisi ti. On već grli nečija majušna ramena i za ručicu drži malenu devojčicu. Mi u budućnosti? Ne. Ne volim stanice. Ne volim odlaske. Već osećam vrtoglavicu. Je l sam ti rekla tačno vreme? Znam, ti bi došao ranije. Znam, ti ne bi dozvolio da čekam. Ali ipak…

I onda, najednom, nečije ruke se sklapaju oko mog struka. Ti.

Ne, ne volim te. Jer, onda bi naša ljubav bila kao i sve druge. Ja tebe ne volim, razumeš? Ja tebe dišem, tobom se hranim, od tebe živim. I to ne može bilo ko razumeti. Samo oni koji su to osetili.

Autorka: Nevena Milošević

Fotografija: tumblr.com