31 dec Najluđa noć

Znaš, ja baš i ne volim to čekanje naredne godine. Ono „di ćeš za Novu“ pitanje postavljeno još u oktobru, dok se Sunce srdi kroz golo granje, jer si postavio glupo pitanje. Sunce me tako nekad podseti na mene. Još sam onomad pisala kako vidim ja tu njihovu euforiju. Ne vidim je, zapravo. Ušuškam se pod ćebetom, zagrlim neku finu knjigu, skuvam vino, cimet, karanfilić i u avanturu! Ha!

Lepo meni kaže Pavle: Prvu polovinu godine provedemo u pitanjima kako je bilo na dočeku, drugu u mozganjima gde ćemo na doček. To je to.

No, ne razumem. Trudim se, zbilja se trudim da razumem zašto je važno u toj večeri da imaš najlepšu haljinu i da potrošiš silne novce na frizuru i na nokte, što je važno da to veče sijaš, ako već sutradan, kad skineš šminku i šljokičav osmeh, ti si opet mali nesrećan čovek, što ne zna kako će preživeti do kraja meseca, jer je malo preterao sinoć? Zabrojao se, naručio nešto pesama, veća cifra od one u novčaniku! Je bi ga. Ćuti, trpi, bitno da si ti bila lepa. Skineš ujutru masku i opet si jadna. Haljina preko stolice. Nokti, trepavice i prateća oprema na stolu, godina Nova, a ti  – stara.

Greška u proceni.

Zato ne volim to jedno veče.

Al mnogo večeri pre njega – tihhh, još pitaš! Pa, meni oči sijaju još od onomad kad sam prvi praznično okićen izlog videla! Zamisli, neko se dosetio, pa ukrasio izlog još u oktobru! Pa, naravno da me je naveo da isto učinim! Došla sam u stan, izbunarila svoju jelkicu, ukrase, sijaličice i svečano uskočila u pretprazničnu Magiju! Od toga dana redovno posećujem svaku tezgu sa novogodišnjim čarolijama!

Pre koji dan, probudila sam se i rastužila mišlju da godinama nisam slala čestitke! Ne znam gde je nestala ta lepa navika, obradovati nekoga čestitkom sa DedaMrazom! Verovatno tamo gde se i pismima izgubio svaki trag. Razglednicama, takođe. No, probudila sam se, a svi znamo da se najbolje odluke s jutrom donose i rešila da nešto promenim.

Tog dana sam posetila jednu tezgu, u blizini stana. Zašto baš tu tezgu, pitaš se? Pa, zapravo, na toj tezgi radi neka baka, sa kapicom DedaMraza, koja je večito sama, ljudi valjda nemaju više volje da zastanu, bace pogled na neku od prazničnih čarolija, poraduju se i nastave svojim putem. Ne, oni stalno negde žure, zaboravljajući život usput. Tužno je to.

No, baka svakog dana stavi svoju kapu DedaMraza na glavu, uključi neke divne božićne pesme na kasetofonu, koji redovno nosi i čeka.

Dolazim, pitam je ima li čestitki, ozarena pogleda, pokazuje mi desno… Biramo zajedno. Jednu za Lenku, jednu za baku, jednu za Pavla, jednu za Jovanu. Za Lenku muzičku, jer Lenka još uvek voli zvuk muzičke čestitke. Ne mršti se i ne okreće glavu, jer je zvuk iritantan i ne liči na Onu božićnu pesmu. Kad si klinac, zamisliš da je lepo. I bude lepo. No, izaberemo baka i ja čestitke, upakuje ona meni sve to fino u kesu, popričamo malo, čestitamo praznike i svako svojim putem – ja na fakultet, ona u čekanje. Jer, kad ostariš, nije da imaš nešto drugo na listi destinacija za najluđu noć. I svaku drugu.

Tako ti ja živim ovih dana! Uz svakodnevne obaveze, poneko nerviranje i lutanje, dani mi s dolaskom praznika sve više imaju smisla. Oči mi sijaju sve lepše. Kao Knez Mihailova, na primer. Onaj početak ulice, sa tepihom od sijaličica. Znaš na šta mislim? E to. Tu najlepše sijaju. Jer, znaš, mi volimo da se pod tim tepihom grlimo. Da li znaš da kad piljim dovoljno dugo u njega, to sijanje poprimi oblik srca? Srca mi u očima, zamisli! A volim da piljim, jer njemu mnogo lepo stoji taj tepih sijajući. Slaže mu se uz mene s očima sijajućim. I da li znaš, da li stvarno znaš i to da, ako dovoljno dugo piljimo i pogledi nam se sretnu, to bude sudar srcadi? Da li znaš da kad se srda sudare, ona se ne slome, već se zagrle, jesi li znao to?

Nisam ni ja. Do sinoć. Sudarila se, niko se ni na koga nije ljutio, nije plaćao kaznu, niti vikao, psovao, tražio odštetu, kao što to obično bude, kod nekih sudara. Ne, samo su se zagrlila ta naša srca u očima, ne mareći za nas. Nije im bilo bitno što nisu sama. To je bila njihova najluđa noć.

Autorka: Hristina Petrović

Fotografije: weheartit.com