29 avg Milan Petrović: “Učenje nema granice!”

Milan Petrović je profesor srpskog jezika u Gimnaziji „Svetozar Marković“ koji je prošle godine zajedno sa svojim timom osmislio aplikaciju Vučilo – dolina magičnih reči. Ovo veb – učilo će osnovcima i srednjoškolcima pomoći da lakše savladaju pravopis srpskog jezika, na jedan zabavan način.

Tabla i kreda nisu dovoljne za savladavanje „pravopisnih zavrzlama“ u današnje vreme. Kako tu Vučilo pomaže?

Sa tako malo časova koje možemo posvetiti uvežbavanju pravopisa, ostaje nam dilema: da li da ga tiho zanemarimo ili da na njemu stoički insistiramo. Naš pravopis nije nimalo lak, a prilika za lepo pisanje i formalno pisano izražavanje je sve manje, pa nije ni čudo što bi se mnogi rado zauzeli za prvu opciju. Međutim, pravopis ne postoji sam po sebi. Da bismo smeli insistirati na njemu, morali bismo insistirati na čitanju dobrih pisaca, morali bismo i sami apsolutno vladati poznavanjem norme i što je najvažnije, morali bismo pružiti dovoljno prostora za vežbanje. Vremena i prilika za uvežbavanje pravopisa je premalo, to je naprosto realnost jednog obimnog i kompleksnog predmeta kao što je srpski jezik i književnost.

S druge strane, i deca su se promenila. Meni lično iskustvo govori da već u odeljenju kod učiteljice većina njih ima mobilni telefon uz sebe skoro uvek. U retkim slučajevima roditelji odole, ali već kada stignu do nastavnika, skoro svi imaju telefon. Ne smatram da je potrebno previse pameti da priznamo da je to zapravo dobra stvar, ako se dobro iskoristi. Većina roditelja kojima smo pokazali igricu upravo tako reaguje: “Najzad nešto korisno, ako već moraju da se igraju“. To je prva i, meni lično najdraža Vučilova osobina: napravili smo ga da promenimo loš imidž i igricama i telefonima. Zar je zaista toliko nemoguće da se deca zabave, a da pritom nešto i nauče?

Ko je učestvovao u karakterizaciji junaka Vučila?

Ceo tim je još pre Ideodroma 2015. imao sliku o tome kako Vučilo izgleda i spolja i iznutra. Hteli smo šmekera, izazivača, nekog ko neće podilaziti deci (to je uvek loša ideja!) i nekog ko će obavezno reći „to valja“, ali i „to ne valja“. Ne znam koliko smo tu poruku uspeli da prenesemo. Od mnogih naših ideja ostali su samo crteži, ali fe-no-me-nal-ni crteži.
U tom smislu, mogu da se ozbiljno našalim i kažem da se za Vučilov stajling pobrinuo Dragan Ignjatović – on je našu ideju obukao u linije i boje.

Zanimljiva je možda i priča kako smo mu dali ime – to nas je mnogo ljudi pitalo. Znaš ona prastara imena koja ljudi daju deci, pa ih posle zezaju u školi ili ih dodatno poštuju zato što i takvo ime mogu da iznesu? Mi smo hteli baš jedno takvo srednjevekovno, srpsko ime, čak smo i po rečniku imena kopali. Gorčilo je prvo koje nam je palo na pamet, ali ono se već proslavilo u jednom domaćem filmu. E onda se setismo starog Vuka, pa od Vuk – Vučilo. Kad smo shvatili da to može da bude i Veb-učilo, oduševili smo se i eto kumstva.

Šta su današnji klinci dobili time što su izgubili pismenost?

Mnogo grubo zvuči to „izgubiti pismenost“. To je kao kad bi neko rekao „izgubili smo šešire“. Analogija je možda smešta, ali ima smisla. Nismo izgubili šešire koliko priliku da šešire vidimo i pokažemo svuda. Vremena su se promenila i komunikacija je sve više neformalna. Neki šeširi su se samo promenili: u kape i kačkete, valjda.

Da se sada manemo šešira – deca nisu glupa! Videla su i pravilno procenila da je tehnologija svet budućnosti. To međutim ne znači da u tu budućnost mogu nepismeni – još ma dosta situacija u kojima će im pismenost biti itekako potrebna. Mi smo, pripremajući se za Superste takmičenje, sproveli jedno istraživanje koje nam je pokazalo da su oni ipak svesni da je pismenost znak obrazovanja i kulture. Zašto je onda toliko problematično naučiti? Potreban je novi, moderniji pristup koji odgovara duhu vremena. Deca su oduvek volela da se igraju, a današnja deca vole da se igraju tehnologijom – eto dobitne kombinacije, ne samo za srpski jezik i pravopis, već za sve predmete.

Kako raste jedna aplikacija?

Odlično pitanje! To sada, posle više od pola godine rada mogu najzad da kažem da sam i sam video. Za naš proces rasta, reč avantura je pravi opis. Sa jedne strane imaš odličnog programera, Aleksandra Ilića iz Kernel Laba koji tačno zna šta se kako radi i šta programerski može da se uradi. Imaš Dragana koji je odličan dizajner i koji je smislio odlične mehanike za igru (zato me stalno bije po ušima da ne pričam da je dizajner nego game developer), a onda su tu lingvisti kao što je Jelena Dumić, Marijan Mišić i moja malenkost.

Gledamo tako iz tri ugla u isti ekran. Aleksandar kaže „važno je da radi“. Dragan kaže „ja ću malo da popravim kontrast, ali ovo izgleda odlično“. Jelena će ne to „sve sam proverila, nema grešaka, to je važno“. I ti tako shvatiš da imaš tim izuzetnih ljudi u kome svako vidi svoj udeo i svoj element i živiš bez daha do ne dođe taj trenutak kada će svi oni reći sa zadovoljstvom „ovo je dobro“. Posle više od pola godine rada, mislim da smo zaslužilo to jedno zajednično „dobro je…“

Da li ste u nekom momentu sumLJali u taj rast i sazrevanje?

Sumnja je neizbežan deo pokušaja da uradiš nešto novo. Možda baš kroz te sumnje rastemo. Ja se ne stidim da kažem da sam u celom timu možda najviše sumnjao. Ono što mislim da je bilo lekovito jeste činjenica da smo mi i naše sumnje delili i tako nekako sa tim izašli na kraj. Pomerili smo svoje granice, upoznali i sebe i jedni druge mnogo bolje i sada idemo dalje – do novih granica, ako one uopšte postoje.

Dobar tim, stručnost, energija i želja da učenici nauče pravopis na zabavan način, prepoznati su od strane Superste-a. Koliko podrška velikih znači kad si mali?

Veliki su oni pored kojih se nikada ne osetiš mali. To važi za SVE superste mentore! Hoćeš da planiraš, da maštaš, da osmišljaš – Ćosi nije teško da kad dolazi u Niš sedi s tobom i razvija planove 15 godina unapred. Svratiš u Beograd, sedneš sa Aleksandrom Kosanović i cela Srbija nije više tamna priča nego kao proslava posle Olimpijade. Iscimaš Sonju iz DajDaj da s porodicom svrati kod vas na putu za more, a onda dok se deca igraju vi čačkate po netu i kopate mogućnosti. Jedna brzinska kafa sa Aleksandrom Vesić i Biljanom Dakić-Đorđević može da te nauči više nevladinom sektoru od dvesta sati obuke, posebno ako se dobro spremiš. I Dragana, i Marko i Dejan i Đorđe i svi oni koji te bodre sa klupe i ti znaš da su i oni u tvom timu i da su tu šta god da zatreba.

E sad, za brzu operaciju i odličnu komunikaciju u svakoj krizi, od Jelene Vasilev, Lane i Vladice boljih nema. Tako ti stojiš sam u školskom dvorištu, znaš da bi mogao dobiti batine, a uz tebe stoji jedan Dokukino, jedna Erste banka i svi ti divni i uspešni ljudi, i najzad, tebe nije strah da iskoračiš i daš sve od sebe. Kako onda može da se desi da ne uspeš?

Sada je Nauči me nova, mlada organizacija na svom početku. Čuli smo da imate još projekata u planu. Šta možemo da očekujemo dalje?

Ne mogu da ti odam sve ideje, ali mi smo rešeni da napravimo jednu ozbiljnu organizaciju koja će se baviti obrazovanjem. Vučilo je naša prva inovacija u nastavi, ali mnoge dobre stvari već su tu, neko ih radi vredno i u tišini. Zato smo odmah pokrenuli onlajn magazine Nauči.me. Želimo da sakupljamo i promovišemo dobre primere u obrazovanju, želimo što više autora i želimo da što pre pokrijemo dobre primere iz cele Srbije, a onda se širimo na Balkan. Ima tu mesta i za celu četu naših drugara Crnih ovaca iz raznih oblasti jer učenje zapravo i nema granice.

Malo nas je sve naljutilo to što informatika u Srbiji još ne može da bude obavezan predmet, pa ćemo i tu malo umešati prste. Ako nešto želimo, to je da budemo primer kako roditelji, nastavnici i učenici mogu da rade zajedno i aktivno menjaju obrazovanje nabolje. Pratite nas između redova u magazinu i na mrežama – još ćete vi često čuti taj poklič Nauči me.

Zašto si ti crna ovca?

Crna ovca? Zato što se u belom brzo uflekam, a crno mi uvek lepo stoji! ☺  
Čast mi je i zadovoljstvo, te rado primam na sebe tu titulu, više kao podstrek i obavezu nego kao zaslugu.

Razgovarala: Tijana Banović

Fotografije: vucilo.rs, superste.net

Klikom na ovaj link možete preuzeti aplikaciju besplatno VUČILO – DOLINA MAGIČNIH REČI