30 okt Marko Arsić i Dijana Tolicki: Skin of love

Marko Arsić je arhitekta i modni fotograf iz Beograda. Sarađivao je sa dizajnerima, modnim kućama  i kompanijama, dok su njegovi radovi objavljivani u mnogim domaćim magazinima.

Dijana Tolicki je portretna i modna fotografkinja. Uporedo sa studijama prostornog planiranja na Geografskom fakultetu, završila je i italijansku školu fotografije sa odsekom u Srbiji. Na svojim radovima koristi jednostavnost kao način izražavanja.

Umetnici su, kroz vizuelni dijalog pokušali da predstave jedan motiv na novi način. U odnosu na prethodni rad u oblasti fotografije autori nastoje da pomoću ovog vizuelnog medija prikažu reprodukovanu estetiku. Serijom fotografija portreta umetnik manipuliše motivom, koji se kao i u njegovom dosadašnjem radu vezuje pre svega za lepotu, kao vizuelni identitet svakog od nas. Manipulacija motivom se ostvaruje kroz uvođenje novih elemenata posmatranih pomoću psihologije objekta, ličnog doživljaja i atmosfere.

Crno bele fotografije, čiste forme i meko svetlo su ono čemu je umetnik težio kako bi prikazao svoj doživljaj teme koju je sebi postavio.

Na početku nam recite, kako je došlo do vaše saradnje?

Marko: Samo poznastvo sa Dijanom je jedno od spontanijih, ali iskrenijih do sada. Shodno našem odnosu, projekat „Skin of Love“ je bio očekivajući korak.

Dijana: Slučajno. Ako slučaj uopšte postoji?! :- )

Ko su vam bili uzori na početku i da li su se oni menjali tokom vašeg profesionalnog sazrevanja?

Marko: Trudim se da se ne vezujem previše za određenog autora, ali bih izdojio rad Stivena Meisela, Stivena Kleina i Dušana Reljina.

Dijana: Teško da mogu da kažem da su uzori, ali od samog početka pratim Patrick Demarchelier-a i Peter Lindbergh-a , što se do sada nije promenilo a od skoro zavirim u rad Andreas Sjodin-a, dopada mi se njegov način izražavanja. Nekako mi je blizak.

Kako biste opisali svoj fotografski stil i koncept?

Marko: Kolaboracija arhitekture, čiste forme, seksualnosti i ličnog doživljaja lepote, koja se nadograđuje pri svakom novom izazovu.

Dijana: Jasan.

Koje su prednosti i draži studijskog, a koje terenskog snimanja?

Marko: Studijsko snimanje je prednost ako imate jasnu viziju onoga što želite da kažete, dok ta ista vizija na terenskom snimanju može da vas iznenadi, mora.

Dijana: Studijskog- velika mogućnost manipulacije a terenskog nepredvidivost.

Šta vas inspiriše i kako se borite protiv kreativnih blokada koje su sastavni deo stvaralaštva svakog umetnika?

Marko: Kada pristupam fotografisanju najviše me inspirišu ljudi a posle moda. Velikih kreativnih blokada do sada nije bilo,  uvek imam zamisao sledećeg fotografisanja, odnosno estetiku istog.

Dijana: Može da bude bilo šta. Kad postoji unutrašnja inspiracija onda je svaki spoljni detalj moguća manifestacija tog unutrašnjeg nadahnuća. Trudim se da budem opuštena, da ne razmišljam o krajnjim rezultatima iako o tome imam viziju, i da se potpuno posvetim samom procesu stvaranja. Uživam dok radim.

Ko treba  da poseti vašu izložbu?

Marko i Dijana: Oni koji znaju da prepoznaju lepotu našeg vidjenja.

Otkrijte nam koji su vaši profesionalni planovi za budućnost?

Marko:Dosta fotografisanja, ostvarenje na polju arhitekture i promovisanje zajedničkog projekta „Studio Feshta“.

Dijana: Svasta se nešto kuva, tu je „Studio Feshta“ i  promovisanje rada u inostranstvu. Stay tuned.

Zašto ste vi crne ovce?

Mako i Dijana: Jer se trudimo da se ne osećamo tako.

Preporučujemo Vam da posetite njihovu zajedničku izložbu „SKIN of LOVE“ . Vidimo se 1. novembara u 19h u „Parobrod-u“!

Nataša Bakić

Fotografije: Dijana Tolicki  i Marko Arsić