24 dec Majstor komedije -Miodrag Petrović Čkalja-

,,A ko je jedini ostao na vetrometini? Ja! Jarić Živadin! Ostao na raskrsnici sudbine i istorije! Jarić Živadin! Kome se vi svi smejete u oči, terate šegu sa njim, zarezujete ga koliko crvljivu šljivu! Ja sam jedini ostao! A zašto? Zato što imam ideje!’’

(replika iz ,,Kamiondžija’’)

Gluma je jedna vrsta često nipodaštavane i ponižavane umetnosti, marginalizovane pored svih drugih poziva, kao zanat-igra, pretvaranje, primitivno imitiranje. Neretko su glumci tokom vremena osuđivani iz religijskih, ideoloških pobuda, jer se propovedalo da donose nekulturu, kaljaju moral društva i udaljavaju ljude od pravih kulturnih vrednosti.

Gluma je zanat koji se uči, ali sa glumačkim darom čovek treba da se rodi. Neretko mi se čini da su svi veliki glumci rođeni i sudbinski predodređeni da imaju taj talenat da okuse tuđe živote, da na kratko žive pod tuđim imenima i licima, da budu ono što nisu. Glumačko umeće je najvrednije i najplodnije onda kada zaboravimo da pred nama glumac ozbiljno obavlja svoj posao, i kad potpuno zanemarimo lice, telo, glas glumca i počnemo da ga doživljavamo samo kao lik koji on u datom momentu igra.

Jedan od velikana srpskog glumišta je Miodrag Petrović Čkalja. I danas kada gledamo televizijske serije ,,Vruć vetar’’, ,,Kamiondžije’’, Ljubav na seoski način’’, pomislimo da Čkalja možda zapravo ništa nije glumio, da nikakav trud nije uložio dok je igrao jednog sasvim običnog, skromnog čoveka, već je bio samo Čkalja.

Uloge koje su proslavile našeg velikog glumca pretežno su komični likovi građeni po modelu jednog jednostavnog, realistički obojenog tipa iz društva. Možda nam se čini da takve uloge nisu preterano složene i zahvalne, te da samim tim opada i njihova vrednost u očima publike. Ali, posao komičara je izuzetno zahtevan, jer je komičar u takvoj poziciji da mora besprekidno i u potpunosti da drži pažnju publike, da svakim svojim pokretom, svakom rečju koju izgovori nasmeje, razonodi, uveseli, ali i sa određenom ozbiljnošću da pouči. Čkaljini likovi su pretežno prosečni, obični svakodnevni ljudi. Nisu to mali ljudi, njihova prosečnost se ne ogleda u slabom obrazovanju i nižem socijalnom statusu. Setimo se jednog od glavnih likova serije ,,Kamiondžije’’, Jarića T. Živadina Jareta. Jare je kamiondžija koji se bori za život, radi da prehrani porodicu, susreće se sa svakodnevnim životnim preprekama, davi se u kreditima, računima za struju, vodu, podmiruje troškove ukućana koji žele da žive raskalašno. Po priodi je pitom, fin, neagresivan čovek koji je prinuđen da trpi nepravdu, svedok je lopovluka, prevara, ilegalnih poslova, a sam je veliki poštenjak. Živi samo od svog rada. Jare je smešan lik. On u pukoj svakodnevici upada u bezbrojne situacije u kojima do izražaja dolaze njegova nespretnost, kukavičluk, prostodušnost, a sve je začinjeno komikom koja ne poznaje psovke, bahatost i vulgarnost. I tu se ogleda Čkaljino majstorstvo komičara. On je rođen za ovakve uloge. Zaista počinjemo da verujemo da Čkalja uopšte ne glumi, da se prosto samo ponaša kao Jare, da on jeste Jare. Upravo u to glumac nas kao gledaoce treba da ubedi. Do teme mere treba da dosegne verodostojnost i da oživi lik, da izrodi imaginarnog junaka i da ni u jednom trenutku ne posumnjamo u njegovo postojanje. Ukida se pojimanje glumca kao jedne ličnosti i pred nama postoji samo ono što on glumi da jeste. Pred nama više nije Čkalja i iščezava svest da je sve imaginacija, za nas kada gledamo Čkalju u ,,Kamiondžijama’’ živi samo Jare.

Nekome bi Čkaljine uloge mogle biti dosadne, zastarele, sa komikom koja nije u skladu sa sadašnjim vremenom i savremenim životnim tokovima. Ja se držim drugačijeg viđenja. Smatram da su likovi koje je Miodrag Petrović Čkalja odigrao razrušili sve vremenske okvire i postali kultni junaci koji će živeti u svim dobima, kao besmrtnici sa kojima se možemo odlično sporazumeti, ako istinski spoznamo njihove sudbine. Ono što ih čini posebnima jeste ta neverovatna jednostavnost, lokalna obojenost, radnička klasa koju predstavljaju, nesnalaženje u mutnom vremenu i uporno pokušavanje da se preživi. Prisetimo se Jaretovih pokreta, skakutanja pored Paje, onog detinjeg pogleda, praznog, tupog, neretko punog straha, prisetimo se zbunjujućih i sluđujućih izjava, pokreta usana, proklinjanja teške sudbine. Ma, čitavo Jaretovo lice uveseljava dok se pojavi. On zasmejava narod. On je naš običan čovek. On nam je drag, blizak, prepoznatljiv lik. Neposrednost, spontanost, ležernost, jednostavnost su vrline koje krase Čkaljino majstorstvo komičara. On ne igra pasionirane komične likove, njegovi junaci nisu opsednuti noblesom, ne potkupljuju ih poroci i strasti, nisu spletkaroši i prevaranti. Muka kamiondžije Jareta je smešna. Dok sa povezom na glavi, pod lampom, hukćući, brišući znoj sa čela, iznova i iznova svodeći račune i sa najiskrenijom brigom premišljajući kako da preživi, Jare izaziva neverovatan smeh kod gledalaca.

Na simpatičan, humorom obojen, prefinjen način Čkalja je kao glumac iznedrio junaka naše stvarnosti, velikog čoveka koji orobljen društvenim sistemom i okolnostima u kojima je borba za opstanak teška. A takav čin, ma koliko se jednostavnim činio, nije lak. I takav poduhvat je Čkalju neretko koštao karijere i slave, budući da politički režim i društvo u njegovim komediografskim ulogama nisu prepoznali umetničke vrednosti. Legenda srpskog glumišta, glumac koji je u svakom trenutku bio smešan sa onim milim izrazom lica, rodio se, kako se sudbina poigrala, na dan šale 01. aprila.

Autorka: Mirjana Zarić

Fotografije: Kamiondžije