08 maj Ljubavna glad

Gladujemo za društvom. Za pažnjom. Za razumevanjem. Za poštovanjem. Za iskrenoću. Za radošću. Za podrškom.  Za blizinom. Ko zna za čim još…

Urbano vreme, urbane reči, urbani ljudi, urbani zakoni privlačnosti. Puni „socijalnih tripova“, neprihvatljivo da bude drugačije, potpuno moderno stojimo rame uz rame (da ne kažem ležimo) jedni s’ drugima užasno očajni i otupeli sa izrazima lica „to baš tako treba da bude“. Emocija bez. Ekspresno sastavljanje i rastavljanje, rekla bih od principa i moralnh načela. Samo ludo i brzo jer život je jedan. Hm, kao da u suprotnom ni ne živiš… Odbijam da verujem u svu tu popularizaciju muško-ženskih odnosa.

Trnovit je put od duševadnika do papučara; od lešinara do mladoženje; od srcolomca do brižnog muža. Mlađi frajeri, mladi frajeri, stariji frajeri, matori frajeri glumataju i samo glumataju, što bi se reklo. Izjedeni iznutra i pregladneli za svojim božanstvom, za svojom alfa ženkom, pa su ima sada sve nedovoljne, sve pogrešne, sve sa rokom trajanja u životu. Večito povređeni i rezervisani jer jednom behu naivni, večito u pravu i večito upućeni u sve, jer naravno sve baš tako treba da bude.

Žene: večite udavače, one koje nokte drže čvrsto u mesu plena, one koje umišljaju da su nezrele i detinjaste, matorke koje se trude da žive slobodno jer se i osećaju puno mlađe, one večito „izgubljene u vremenu i prostoru“, one klinke koje su tamo negde videle nešto popularno pa se sad „voze“ na tu priču kako to stvarno tako treba da bude.

Loše društvo kvari dobre navike, nedostatak svega nam pomaže u bržem procesu padanja pod uticaj novonastalih pravila.
Ne dam se, ne daš se ni ti koji ovo čitaš, ni ti koja držiš u naručju najlepši mogući oblik ljudskog bića, ni ti kom se trud i rad isplaćuje svakog puta sve više kad svojoj supruzi poželi dobro jutro, ni ti koji si prešao stotine kilometara zarad jednog zagrljaja, ni ti koja pevajući spremaš večeru ukućanima, ni svi vi koji imate nekog da ga mirno posmatrate dok spava. Ne damo se svi mi koji smo našu ljubavnu glad utolili pravim koracima, pravim osobama i pravim vremenom.

Neke stvari ne treba menjati, treba ih progutati,  treba ih svariti. Treba da budemo jedni uz druge sa većim koeficijentom tolerancije. Moramo biti pažljiviji, ljudi nisu predmeti, ljudi nisu sredstva. Stvaran svet oko nas je naša emocija i tako zaista treba da bude!

Autorka: Maja Maslarević

Fotografije: pinterest.com