02 apr Kada bi svet posmatrao kroz prozore, a ne kroz ekran

Ustaneš u podne. Roletne ne otvaraš pre 16h. Odvrneš muziku. U svom si svetu. Nema te. Čekaš da keva dođe sa posla, da ti skuva ručak. Umesto doručka, popio si Guaranu. Odspavaš poslepodne i probudiš se kad zađe sunce. Izađeš ispred zgrade, popiješ par piva sa ortacima, pa sedneš za komp i tada počinje tvoj život.

Preskočio si lepotu izlaska sunca. Zaboravio si kako zvuči pesma ptica. Od svog tog gubljenja vremena, nisi stigao da pogledaš u oblake, da razmisliš na koje predmete liče. Zalazak si prespavao.
Časovnik otkucava. Vreme, tvoje vlastito vreme, prolazi, i ti si nemoćan.

Šta si uradio? Šta si postigao?

Ustani pre zore. Dočekaj izlazak sunca. Vidi ono šta su drugi ljudi suviše lenji da vide. Spremi sam sebi doručak. Nauči da voziš rolere. Vozi rolere do keja. Posmatraj labudove. Kupi beskućniku bananu i jogurt. Pokušaj da voziš skejt. Padni sa skejta. Nije sramota. Onda odšetaj do Zelenjaka i kupi polovnu knjigu. Pročitaj klasike, oni su uvek moderni. Idi na džez svirku. Nauči da igraš salsu. Istetoviraj se. Sedi na Kališ i isprati sunce. Zahvali mu što ti je podarilo divan, sunčan dan. Namigni devojci. Nemoj da je muvaš preko Fejsa. Udomi psa. Nahrani golubove u Knez Mihailovoj. Umesto da veče provedeš ispred zgrade, idi u pozorište.

Probudi se ujutru bez plana. Sedi na bajs i vozi. Ne moraš da znaš gde ideš, usput odluči. Sam biraš komad zemlje sa kojeg ćeš posmatrati zvezde. Pređi Evropu na biciklu. Nije ti potreban novac, ne plaćaš gorivo. Poseti sve gradove koje si oduvek želeo da vidiš. Pokisni. Okupaj se u reci. Ne brini, nećeš dobiti nikakvu bolest. Veće su šanse da oboliš od bolesti zavisnosti od interneta.
Slušaj ptice. Pomiriši cveće. Čuj žubor vode, što se probija kroz teško kamenje korita reke. Sanjaj.
Slike na Fejsu nisu žive, realnost jeste.

Zar ne vidiš? Uspeo si da prestigneš vreme. Pobedio si u trci. Vreme je sad beskonačno.

Autorka: Leona Kovar

Fotografija: Leona Kovar