01 dec Jelena Radanović: „Plivam u svetu dobrog humoraˮ

Ove sedmice predstavljamo vam devojku koja je rođena u Sremskoj Mitrovici, živi u Beogradu, studira sociologiju i redovno svojim nastupima uveseljava ljubitelje domaćeg stand-up-a. Oni koji posećuju beogradski klub Ben Akiba znaju za ime Jelene Radanović, koja je jedna od retkih  stand-up komičarki u regionu, a svoj talenat je potvrdila brojnim nastupima i nagradama na stand-up festivalima u svim ex-Yu državama. A svi oni koji još uvek nisu imali prilike da uživaju u njenim nastupima, pre nego što se zapute u Savamalu, u ulicu Braće Krsmanovića br. 6, mogu se, kroz naš razgovor, upoznati sa Jelenom i saznati šta je zapravo stand-up.

Stand-up kao oblik zabavnog umetničkog performansa je pod tim imenom relativno mlad u Srbiji, iako još iz vremena Jugoslavije pamtimo kultne glumce komičare, koji su pravili svojevrsne turneje u formi onoga što danas prepoznajemo kao stand up. Koje je mesto stand-up komedije na kulturnoj sceni Beograda i Srbije?

Stand-up kao takav u Srbiji postoji već (mada bolje je reći tek, budući da u tom pogledu dosta kasakamo za svetom) četiri godine. To je specifična umetnička forma u kojoj je jedna osoba autor teksta i izvođač. Sa posebnim naglaskom na ovom ,,autorˮ. Veoma je bitno da je osoba sama napisala tekst, jer to je jedna od glavnih specifičnosti ovog izraza. Najveće korekcije samog teksta nastaju u  momentima izvođenja, pošto publika u svokom trenutku ima tu mogućnost i  slobodu da dobaci nešto i tako utiče na  tok predstave. Na  komičaru je da razmišlja brzo i nađe dobar način da improvizuje. Pre četiri godine organizacija StandUp.rs, pod vođstvom producentkinje Milice Mihailović, organizaovala je prvi Open Mic – tekmičenje na kome može da učestvuje svako ko poželi. Dovoljno je da se prijavite i da spremite 5 minuta zanimljivog teksta. Od tada do danas održana su četiri uspešna StandUp festivala u Beogradu i mnogobrojni nastupi po Srbiji i regionu, a organizacija StandUp.rs konačno je uspela u svojoj višegodišnjoj nameri da u Beogradu otvori prvi takozvani comedy club – klub u kome ljudi tokom večeri mogu da gledaju stand-up komičare.  Iako je stand-up mlada forma u Srbiji, ipak nije bez ,,tereta prošlosti”. Ljuba Moljac, Zoran Radmilović, Lane Gutović, samo su neka od imena ljudi koji su postavili visoke standard srpske komedije. U vreme kada su oni izvodili svoje predstave i programe, to se nije zvalo stand-up, ali je imalo sve njegove elemente.

Kažu da je naš izbor da li ćemo se pred izazovima smejati ili plakati. Kako si ti izabrala smeh i kako si uopšte pronašla stand-up kao formu izražavanja?

16. oktobra 2011. godine, u okviru Prvog StandUpFesta u Domu Omladine u Beogradu, održano je takmičenje za nove komičare i tamo se desio i moj prvi nastup. Moji prijatelji su me prijavili, tako da  nekako verujem da nisam ja pronšala stand-up, nego da sam imala sreće da nađem ljude koji će znati da prepoznaju koje su moje dobre osobine i talenti. Mada, možda je njihov plan bio da me prijave pa da se ja izblamiram pre punom salom Doma Omladine. Misterija. Od tog dana postala sam član organizacije StandUp.rs i, evo, već tri godine plivam u svetu dobrog humora.

Stand-up je privukao i neke profesionalne glumce (Ivan Tomić, Mariana Aranđelović), ali i ljude koji su iz sasvim drugih profesija. Šta je zapravo uslov da bi se neko bavio stand up-om, šta čini dobrog komičara?

Gospodin Bil (op.a. Bil Hiks (1961-1994), kultni američki stand-up komičar, satiričar i muzičar) je sve objasnio: ,,The best kind of comedy to me is when you make people laugh at things they’ve never laughed at, and also take a light into the darkened corners of people’s minds, exposing them to the light.ˮ Dakle, najbolja vrsta komedije je ona kada se ljudi smeju stvarima kojima se nikad ranije nisu smejali i time osvetljavaju mračne uglove svojih umova. Nije bitno koja je vaša profesija. Najbolji stand-up komičari sveta uglavnom nemaju veze sa glumom, važan je vaš stav o svetu koji vas okružuje, važno je ono što imate da kažete,  iskustvo na sceni dođe sa brojem nastupa.

Najveći komediografi u domaćoj i svetskoj literaturi posezali su za satirom, ismevajući sve u rasponu od mentaliteta malog čoveka, do države i političkih mahinacija. Koliko je stand up u tom smislu danas angažovan?

Svaki komičar je priča za sebe, tako da o tome koliko će tekst biti društveno angažovan zavisi od autora do autora, od večeri do večeri. Nikad se ne zna kada će ko biti isprovociran da pokaže svog unutrašnjeg cinika.

Naša scena je povezana sa regionom i česta su gostovanja umetnika iz regiona u Srbiji, kao i obrnuto. Koliko su nam predmeti smeha slični?

Svi ljudi na svetu se smeju istim stvarim. Humor je  univerzalna stvar. Postoje neke lokalne nijanse, ali uglavnom ono što je smešno u Beogradu smešno je i u Bangladešu. Naravno, postoje neki lokalni stereotipi koje komičari rado koriste i koje komičari iz Srbije ubauju na nastupima u Hrvatskoj, i obrnuto, ali svi se zapravo odlično razumemo.

Da bi nešto bilo prepoznato kao smešno neophodna je publika, recipijent koji će tu nameru autora ili komičara razumeti, odgovoriti na nju smehom. Koliko je u tom smislu naša publika zahtevna? Na kakav humor najbolje reaguje na tvojim nastupima?

Publika u Srbiji je navikla na kvalitetan humor, iako smo svedoci da na televiziji prolaze neke problematične forme. Ali moramo biti svesni da je to stvar produkcije, malih budžeta i još gomile faktora i da publika sve to gleda u nedostatku dobrih stvari na maternjem jeziku, a ne zbog ličnih preferenci.  Ljudi ovde vole sve –  od najcrnjeg do politčki najkorektnijeg humora, sve je stvar u tome kako pristupite temi, koliko ste vešti na sceni i u komunikaciji sa publikom.

A šta tebe najlakše zasmeje?

U glavnom moje kolege. Volim da pratim kako menjaju tekst iz nastupa u nastup. Naravno, ,,obavezna literatura” su: Bill Hicks, Carlin, Louis C.K. i Bill Burr.

S obzirom na društvene okolnosti, koliko ti je teško u svakom trenutku posedovati i izneti potrebnu vedrinu i uopšte, gledati na stvari sa humorističkom distancom, čak i kada su one više gorke nego smešne?

Komičarima je humor prvi mehanizam odbrane od svakodnevice. Naš nastup je priča o tome kako se mi nosimo sa životnim problemia. Nama je ovaj posao kao terapija.

Radio Beograd iza sebe ima dugu tradiciju vrhunskog humorističkog programa, koji je poslednjih godina manje aktuelan, usled predominacije drugih medija. Ipak, pravi zaljubljenici u radio mogli su da te slušaju u emisiji ,,Veče radijskog humora“.

Bilo je to prelepih godinu dana u timu Radio Beograda. Emisija VRH je počela sa emitovanjem u oktobru 2013, kao deo nove šeme noćnog programa. Emitovanje je prestalo septembra 2014. Drago mi je što sam imala priliku da u svojoj emisiju razgovaram sa nizom zanimljivih gostiju, koji su redom bili specifično inspirisani samim ponoćnim terminom. Pored razgovora sa gostima puštali smo i inserte iz čuvene humorističke emisije Radio Begorada ,,Veselo večeˮ, pa i kabare gorepomenutog, legendarnog Ljube Moljaca, tako da smo pokušali ljude da podestimo (a neke i upoznamo) na zlatnu eru radisjkog humorističkog programa, kada su ljudi verovali da ipak vredi uložiti u kvalitetne zabavne sadržaje.

Gde te mogu gledati naši čitaoci u skorije vreme?

U Beogradu redvno nastupam u Ben Akiba Comedy Clubu –  tu su me zaključali i ne puštaju me nigde.

Zašto si ti crna ovca?

Da bih se uklopila u ostatak ekipe StandUp. Rs. Tamo je sve ovčica do ovčice.

 Srdjan Gagić

Fotografije: Jelena Radanović