03 dec Jednostavno je to

Jednostavno je to. Nikad nismo bili jedno za drugo. Nije nam bilo suđeno. Nismo se ni potrudili. Samo smo se našli te večeri u tom stanu na toj žurci. Mrak. Muzika. Nas dvadesetak u stanu, rođendanska žurka. Poznati i nepoznati ljudi. Dve sobe. U jednoj sa društvom sedim, pijemo, pušimo, smejemo se. U drugoj svi stoje, igraju. Puno je devojaka. Iz nekog razloga sam promenio mesto i tada je ugledao. Kovrdžava kosa, lep osmeh. Stao sam pored nje i tako je počelo. Spontano. Priča u tom stanu, izlazak na ulicu, slabo osvetljenu i mirnu u tišinu a zatim odlazak u klub.

Ubrzo je došao prvi sastanak. Čekao sam je na Trgu. Ja, Knez Mihajlo i konj. Hladnoća. Pojavila se u crvenom kaputu, raspuštene kose, lepog osmeha. Krenuli smo polako, povremeno bi me pogledala. Glavna ulica, Kalemegdan, park, klupa, zidić a onda kiša. Izvadila je kišobran koji nas je zbližio. Držanje za ruke, poljubac i rastanak.

Čuli smo kasnije par puta, ponovo se videli. Opet Trg, opet Kalemegdan, opet držanje za ruke. I tako mesec dana. Kratko je trajalo.

Jednostavno je to. Nikad nismo bili jedno za drugo. Nije nam bilo suđeno. Nismo se ni potrudili. Samo smo se našli te večeri u tom stanu na toj žurci. Ali bilo je lepo.

Autor: Darko Janković

Fotografije: blogspot.com