22 jun INTIMA

Ja intimu vidim kao nešto skriveno, tajnovito i sočno. Nešto poput umakanja žu-žua u jogurt dok niko ne gleda. Proždiranje sa umakanjem toliko je divno da ne želiš da razmišljaš o drugima i njihovim osuđivačkim pogledima dok to radiš. Isto kao i odavno otkriveno klopanje breskve iznad sudopere – curi ti niz lice, niz ruku, po majici, imaš na nosu, svrbi te brada, oko, glava, napadaju te muve, psuješ i breskvu i pijacu i babu što ti je prodala, a ne da ti da prestaneš. Kao i čips. Zaraza živa. Odeš kod nekoga i pojedeš nekoliko, kukaš kako je zarazno, pa prestaneš. Onda opet počneš, pa prestaneš, pa kukaš, a onda lepo na putu do kuće kupiš sebi džak rebrastog i ždereš dok ne pojedeš sve to sam. Intima. Dođeš gajbi, sedneš ispred TV-a i ližeš prste na svaki peti zalogaj. Niko te ne gleda, boli te baš. Problem ti je samo kad menjaš kanale, ali i tu se snalaziš – nogom povlačiš daljinac do sebe, usmeravaš ga glavom ili malim prstom a njime i menjaš. Gledaš neki film, seriju, kviz, prilog, emisiju, crtani… Šta god da je sigurno ima scenu na koju plačeš, dobro, na koju ja plačem. Koji god da su mi dani, ja plačem. Kuca ima neku bolest – plači, ostavila ga je zbog drugog, a on nikad bolji – plači, dete im je palo sa bajsa i sjebalo nogu – plači, šalju im sina u rat – plači, izgubio silne pare u kvizu – plači, dobili pare pa se raduju – plači. Zašto? To niko ne zna, a niko ni ne vidi, intima jebigica.

Dok učim, slušam muziku. I to je ok, ali ne lezi vraže. Kad-kad i igram. To su neki neartikulisani pokreti osobe ukočene od sedenja koja jednom rukom piše, a drugom diriguje i pride viče, peva, kune žene proklete. Ne pevam u dezodorans, ako se to pitate. Pokušala sam, ali me bio samoblam. Ali igram balet. Vrtim se po kući u krug dok mi se ne smuči, jer sam prokleto talentovana. Kupila sam i novu stolicu za radni sto koja se baš, baš fino vrti i onda i nju koristim kao vrtešku dok misle da učim. I pijem iz flaše a pravim se da nisam. Mislim, desi se. Ono baš sam žedna, žurim, flaša je tu i pljas. Niko ne vidi. Uz to i piškim, kakim, povraćam, podrigujem, jedem luk, kuvani kupus i sarmu. U svakom slučaju, eto da znaš, ako me vidiš kako jedem burek viljuškom i nožem, znaj da lažem, ako odbijem breskvu, ponudi mi i sudoperu, a ako klimam glavom u klubu, znaj da se ispod krije Aja Jung…

Autorka: Sanja Janković

Fotografija: kominoi.net