21 okt Glina

Znaš li kako izgleda glina? Sirova, kvalitetna glina, braon boje, a ne ona kakvu kupujemo u knjižari kad nam zatreba za čas likovnog. Laiku liči na grudvu blata, potpuno bezlično i dosadno. Ali stručnjaku, majstoru, umetniku – vrednija je od grumena zlata. U njoj se nalazi njegov život, njegova želja, njegova sloboda. U njoj se nalazi bezbroj mogućnosti za njegov izraz. Od amorfne, neugledne mase, on može napraviti umeničko delo. Lako je juvelirima, zlatarima i draguljarima – oni koriste materijale koji svi cene i koji imaju vrednost čak i neobrađeni. Sa glinom je drugačije – mora se u njoj videti delo koje će iz nje nastati; moraju se provesti dani u vajanju i noći u pečenju; mora nežno da vaja glinu, oblikuje je kako ona želi da bude oblikovana, a ne da joj nameće formu kakva joj ne priliči; davati joj dušu, iz trenutka u trenutak, dok ne promeni svoju suštinu – dok ne postane najfinija keramika izrezbarena mirnom rukom, tanak i kao kristal zvonak porcelan, grnčarija oslikana beskrajnom strpljivošću.

Tako je i sa tvojim braon očima. Neznalica bi rekao da su dosadne. Na prvi pogled  – obične. Neko bi ih nazvao nezanimljivim. Ali greše. Potrebno je dosta vremena, puno snage  i truda, i neizmerna količina posvećenosti. Čovek se mora potpuno predati, tebi i tvojim očima, svim srcem i umom, dušom i telom. Da odvoji prostor i vreme za tebe i samo tebe. Da se prepusti tvojim očima. Uđe u njih. Istraži čega u njima ima. Nije lako. Nije za svakog. Trajaće. Ali vredeće. Jer, kada pomisli da je završio, došao do kraja, kada sebe ubedi da je prodro u tajnu tvojih očiju, u lepotu onog skrivenog iza njih, u dubine tvoje čiste i velike duše, kada poveruje samo na trenutak da je stvorio umetničko delo… Tada će shvatiti da je pogrešio. Shvatiće da je i on sam komad gline. Da su i njegove oči prozor ka duši. Shvatiće da je bio vajan, dok je vajao. Da su i tvoji nežni prsti bili uposleni, možda i veštiji od njegovih. Nakon stanja šoka, uslediće stanje blaženstva. Uvideće da je zajedno s tobom postao jedno. Nesvesno ste oblikovali jedno drugo, onako kako odgovara tebi i njemu i vama. Onakvim kakvim ste rođeni da budete. Sada činite celinu – jedinstvenu, neponovljivu i božanstvenu. Nematerijalno umetničko delo kakvo je nemoguće zamisliti, lepše od ičega što je ljudska ruka napravila. A ono najbolje je saznanje da ste samo svoji i da vašu kreaciju, da vas, niko ne može slomiti. Da vredite više zajedno i da vam je vrednost nemerljiva. Shvatićete da ste divni. A tada – bićete srećni. Bićete živi. Bićete slobodni.

Autor: Luka Vučković

Fotografija: tumblr.com