15 dec Došli Smo Da Sviramo: Iznad svega nada

Došli Su Da Sviraju i sigurno je da vas neće ostaviti ravnodušnim. Ovaj mladi rok sastav čini četvorica mladih ljudi: Vladimir Dašić, Martin Hojski, Veselin Vukićević i Danilo Potkonjak. Crna Ovca je razgovarala sa Martinom i Vladimirom. Otkrivamo vam kako je nastao ovaj bend originalnog imena, koji su im planovi i snovi i zašto su oni crne ovce.

 Došli Smo Da Sviramo, Crna Ovca je Došla Da Vas Pita: odakle, kad, gde i kome?

Vladimir: Sve je počelo pre 5 godina u Raški, bili smo klinci koji su odlučili da postanu rok zvezde. U početku su članovi bili svi naši najbliži prijatelji, dogovarali smo se ko će šta svirati, jer niko nije umeo ništa da svira. Naravno, to nije dugo trajalo i dok smo skupili novac za prvi bubanj bend je već imao svoj prvi pravi sastav… Samo se čekalo na ime benda. Bilo je mnogo dečačkih predloga: „Metal Hamer“, „Shadows“, „Storm“, ali ništa nije išlo uz nas. Moram da napomenem da se bend zamalo zvao „Tegle pune ničega“, što bi opet bilo zabavno. Kako se datum prve svirke približavao rešili smo da se samo popnemo na binu i kažemo: “Došli smo da sviramo.” Sećam se kao da je bilo juče, ovacije, porodica, prijatelji, a mi se tresemo od straha.

Vašu muziku odlikuje prepoznatljiv oštar zvuk i mekoća stihova. Kako nastaju vaše pesme? Da li muzika stvara tekst ili tekst stvara muziku?

Vladimir:  Ovo je jedno od najčešćih pitanja koje nam postavljaju, a ja i dalje ne znam da odgovorim, ne razmišljam o tome, nekad mi prvo dođe melodija pa za njom dođu i stihovi, nekad obrnuto, a nekad napišem tekst pa tek par meseci kasnije napravimo melodiju za njega. Baš nema pravila, kad inspiracija odluči da nas poseti tad nastaju pesme, u međuvremenu se igramo sa tuđim pesmama i obrađujemo ih da nama bude zanimljivije da ih sviramo.

Da li je “Iznad svega bes” ili “Nada”? Koja je najveća vaša “Tajna”?

Vladimir: Prave pesme moraju biti satkane od emocija, pravih emocija sa kojim se ljudi mogu povezati. Naš album „Iznad svega bes“ je sastavljen od razlièitih emocija, od besa, tuge, ljubavi, sreće. Da bi se takve pesme napravile, mora se jednostavno desiti život. Sve ostalo je plastično.

Martin: Ako neko sluša pesmu i ne oseti ono šta oseća čovek koji ju je pisao, stvarao, onda nije prava, nije iskrena. Moj izbor je “Nada”. Iako su obe pesme optimistične, pored njih se nalazi i pesma “Zver” koja nimalo nije takva, ali izaziva bunt koji vodi ka menjanju današnjeg sveta i samom smislu živog bića čoveka. Da li je uopšte čovek, ako pređe neke granice koje mu ne priliče? Naša najveća “Tajna” je najveća zato što je dobro čuvamo. Njen ključ se sastoji iz četiri dela, kod svakog člana po jedan, kada se on sastavi onda je moguće nju saznati. Svi smo isti, a opet različiti i to je ono što nas privlači, odnosno drži zajedno! Verujemo u sebe!

Kako se danas u Srbiji svira i sluša rokenrol?

Vladimir: Situacija u Srbiji je nezgodna za sve, pa i za muziku. Bendova ima, para nema. Danas je muzika postala veoma skup hobi. Ružno zvuči, ali da bi živeo od nje moraš puno toga da daš. Moraš mnogo toga da se odrekneš i da se nadaš da će se sve vratiti jednog dana, da će se trud isplatiti. Bendovima je najviše problem podela novca posle svirke, posle naše svirke novac se ne deli na 4 dela. Mi se vodimo samo jednim pravilom – kad dobijemo isplatu, najedemo se kao stoke. To je to, ostalo se izdvaja za bend. Naša ljubav prema onome što radimo nam to omogućava. Novac nam nije najbitnija stvar. Uzmeš instrument i sviraš, prenosiš tugu, radost i bes na ljude koji su došli da te čuju. To je to. Zato smo ovde.

Nastupali ste i u inostranstvu. U kojoj meri se razlikuju svirke “s one strane” od onih u Srbiji?

Vladimir: Dva potpuno raziličita sveta. Kod nas muzičare gledaju kao nekog ko treba da napuni klub, neko ko će gazdi napuniti džepove. Tamo, tamo te gledaju sa poštovanjem. Ti si neko ko stvara muziku. Pored poštovanja oni to plaćaju. Reći ću samo da smo za 3 dana u Švajcarskoj zaradili kao ove cele godine u Srbiji – a ovo nam je bila najbolja godina do sad.

Trenutno radite na snimanju spota za poslednju pesmu sa vašeg prvog albuma. Možete li da nam kažete nešto više o tome?

Martin: Da, mnogo radimo na tome. Pesma o kojoj je reč, “Zapali me’”, poslednja sa našeg albuma prvenca, nastala je pre 2 godine, ali nikako nije bila na slušanju ono šta smo mi želeli od nje da čujemo. Tek sada nakon dugog perioda  je dobila svoju pravu dimenziju. Spot ove pesme nije klasièan spot koji smo navikli da primetimo na TV-u. Ovo je nešto kompleksno, makar u našim mislima, ali se trudimo da to što bolje i realizujemo u stvarnosti. Nadamo se da ćemo spot mnogo brže završiti nego što smo pesmu radili. Ali ako se oduži, vredno je čekanja! To je dokazala ova pesma.

Kakva su vaša očekivanja za godinu ispred nas? Kojom pesmom biste podmitili Deda Mraza za ostvarenje svojih planova?

Martin: Što se tiče očekivanja, optimisti smo. Verujemo da će pesma „Zapali me“ i njen spot ubrzati naš put ka vrhu. Očekujemo da će nam popularnost porasti, samim tim će se i broj nastupa povećati, kao i broj kilometara koje prelazimo s ciljem da proširimo našu energiju na sve krajeve naše države, pa i u regionu. Deda Mraza bismo podmitili pesmom “Iznad svega bes”. Kada je bude poslušao shvatiće našu poruku i ono šta želimo da prenesemo na sve one koji nas slušaju i prate – Ne odustajte od svojih ciljeva, mi svakako nećemo.

Za pet godina izlazite na binu i kažete: “Došli Smo Da Sviramo!” Crna Ovca vas opet pita: kad, gde i kome?

Vladimir:Velika bina. Preko 100 000 ljudi ispred nas. Sarajevo, Zagreb, ili možda Ljubljana. Potpuni mrak. Svetla se pale, mi istrčavamo na binu, koncert počinje pesmom „Zver“, masa divlja.

Zašto ste vi crne ovce?

Vladimir: Možda zato što i dalje verujemo da će nas velika ljubav prema muzici voditi do cilja i da ćemo uspeti da ostvarimo svoj dečački san i postanemo rok zvezde. Nećemo dozvoliti da nas život ni stanje u našoj lepoj zemlji zaustavi. Mi idemo gore, samo nas gledajte.

Razgovarala Srbijanka Stanković