19 sep Crna ovca nedelje: Marko Stanojević

Uskoro će biti objavljena prva pesnička zbirka  Marka Stanojevića – „Na vetru tuge i ljubavi“ . Recenziju za ovu zbirku je napisao Matija Bećković, a stihovima su udahnuli svoj glas i emociju glumci poput Voje Brajovića, Miše Janketića, Sergeja Trifunovića i Branisalava Lečića.

Matija Bećković je napisao: „Pesnici poput Marka Stanojevića dolaze na vetru ljubavi i tuge, sa one gornje strane koja nema strane. Poezija, ako je prava, ona je i ljubavna. I u ovoj rukoveti ljubavnih stihova, ljubav ne bi ništa pomogla da nije reč o pravoj poeziji.“

Razgovarali smo sa Markom o pravim rečima i poeziji.

Šta tebi predstavlja pisanje poezije?

Pisanje poezije je oslikavanje duše, nekakav autoportret. U mom slučaju je ona sredstvo pomoću kog tragam za suštinom, nastaje introspekcijom, gomilom smislenih I besmislenih pitanja koja upućujem sebi.

Kako raste pesma?

Zalivam je tugom, patnjom, ljubavlju, slobodom:-) ,sve zavisi sa čim raspolažem u datom trenutku ili periodu koji prethodi stvaranju pesme.

Koji vetrovi duvaju između korica tvoje zbirke?

Najbolje je da svi kupe zbirku I vide 🙂 U zbirci preovlađjuje ljubavna poezija, sećanja na ljubavi koje su prošle kroz moju dušu i otišle u obliku stihova, postoje i devojke ili žene koje sam sretao po trolejbusima i tramvajima i na licu mesta o njima pisao, njih nazivam poetskim aktovima 🙂 ali se dotičem i teme smrti, slobode, Boga i to je uvod u moju drugu zbirku poezije.

Recenziju za zbirku „Na vetru tuge i ljubavi“ napisao je Matija Bećković. Kako je došlo do saradnje sa ovim književnim gigantom?

Matija Bećković je pre svega moja omiljena ličnost u Srbiji, bio sam nesiguran u svoje pisanje, naravno da i sada postoji sumnja i ona će uvek postojati, mislim da sumnja i stvaralaštvo ne mogu jedno  bez drugog.Do saradnje je došlo mojom hrabrošću da ga pitam za mišljenje o poeziji,  svi znamo da on govori ono što misli, a i on je  je naš najveći živi pesnik, osporavali to neki ili ne, tako je.  Onda je usledio njegov odgovor koji se nalazi na koricama moje prve zbirke, koji moram priznati nisam očekivao 🙂  Ono što bih ja voleo jeste da se čitaoci ne bave recenzijom, ona je potrebna samo onom koji piše, a za njih je ono što se nalazi unutra.

Takođe, nisi zaboravio ni na neki vid popularizacije poezije, pa si u pomoć pozvao glumce. Možeš li nam nešto više reći o tome?

Biću sebi kontradiktoran jer objavljujem zbirku, a vodim se mišlju da ovo nije vreme čitanja. Vreme u kom mi živimo je brzo, bojim se da ljudi nemaju više kapaciteta da nešto čitaju, u smislu posvećivanja nekoj knjizi, zato ja kažem da je ovo vreme slušanja. Svi vole da čuju nešto, pre nego da čitaju. Razgovarao sam sa jednim književnikom koji me je podržao u ovoj ideji, ali mi je rekao da je suština vratiti ljude čitanju, dijalogu knjige i čoveka. Ovaj moj, nazovimo projekat neka predstavlja korak ka tome, da slušanje bude korak ka čitanju. Što se tiče samih glumaca, oni su i sami ljubitelji poezije, barem oni sa kojima sam ja sarađivao (Miša Janketić, Aljoša Vučković, Voja Brajović, Goran Sultanović, Branislav Lečić, Sergej Trifunović)  izašli su mi u susret kao mladom pesniku i pokazali su da su pravi predstavnici kulture I hvala im na tome, ja te ljude ne poznajem, jednostavno sam išao od pozorišta do pozorišta i  pitao da li hoće da recituju odnosno govore moju poeziju i imao sreću da prihvate 🙂

Da li je u pisanju (ne)sigurnost?

U pisanju je uvek nesigurnost, bilo da živite od toga, ili samo  stvarate. Ali, „Najsigurniji su oni koji vole nesigurnost i dovoljno veruju da se prepuste životu kao što se drveće prepušta vetru.“ Rekoh u pesmi koja nosi naslov „Amanet“ i koja je deo ove zbirke. Pošto je ovo moj prvi intervju, setio sam se Kapora koji je govorio da u intervju-u svi želimo da se prikažemo u najboljem mogućem svetlu i sad vidim da je  tako 🙂

Koji su tvoji dalji planovi?

Druga zbirka je praktično napisana, u smislu broja pesama. Ostaje samo odabir pesama koje će ući u zbirku i pesme koje će se možda pojaviti, pošto će druga zbirka biti objavljena sledeće godine u ovo vreme.

Zašto si ti crna ovca?

Zato što sam tvrdoglav, netolerantan, bezobrazan I još mnogo toga negativnog u očima drugih, ali u suštini sam ja crna ovca sa jagnjećom dušom 🙂 za one koji me poznaju, a i za VAS dragi čitaoci koji budete pročitali moju zbirku.

Razgovarala: Tijana Banović