11 jun ČitamЧиташ preporučuje: pročitajte do 25. godine! (2)

Kristina Grebenar je studentkinja istorije umetnosti, koja se bavi savremenim umetničkim praksama praksama i oblicima alternativnog obrazovanja. Ona je ujedno i jedna od organizatorki festivala knjige ČitamЧиташ koji se održava 13.i 14. Juna. U suret ovom festivalu koji se održava već treću godinu za pitali smo je koje tri knjige bi ona svakom preporučila da pročita do 25. godine:

1. Biblija

Mislim da je ovu knjigu važno (pro)čitati bez obzira na versko opredeljenje.  Kao najčitanija knjiga na svetu ima veliki uticaj na sve oko nas i nepoznavanje onoga što ona sardži, po mom mišljenju, predstavlja jednostavno neinformisanost. Ova knjiga je meni lično otkrila mnoga druga interesovanja i olakšala razumevanje drugih knjiga. Preporučila bih i druge značajne religijske knjige na kojima je civilizacija izgrađena u ovakvu kakva je danas. Vernicima da bi znali u šta veruju, nevernicima da bi znali u šta ne veruju, a najviše radoznalima koji traže odgovore i raduju se novim pitanjima.

2. „Niko i ništa u Parizu i Londonu“ – Džordž Orvel

Pre nego što sam pročitala ovu knjigu mislila sam da sam vrlo tolerantna, samosvesna i da umem da se postavim na tuđe mesto kako bih razumela tuđa osećanja i potrebe. Nakon što sam pročitala ovu knjigu shvatila sam da nisam ništa od toga, ali da ipak to želim da postignem. Mislim da je sa ovom knjigom kod mene započeto jedno novo sazrevanje i preispitivanje. Čudno je to koliko se malo toga promenilo od vremena kada je napisana ova knjiga do danas. Mislim da ovu knjigu treba da pročita svaka mlada odrsla osoba jer ona budi želju de se stvari menjaju, a upravo mladi ljudi imaju tu snagu.

3. „Kosač“ – Teri Pračet

Iako ilustracije na koricama i kratki opisi Pračetovih knjiga deluju kao da su one dečije, mislim da je ovo knjiga za koju nikada nije rano i nikada nije kasno. Apsurdna situacija u kojoj je Smrt vrlo simpatična ličnost racionalzuje strah i pomalo mu se podsmeva. Pod pseudonimom Bil Prag, Smrt u ovoj epizodi priče o Disk svetu upoznaje ljudski svet bolje nego ikada jer se nalazi u „istom sosu“ kao i svi kojima vreme prolazi. On saznaje mnoge stvari o ljudima, kao na primer to da cilj igre pikado nije da se pogodi centar već da se promaši i bude prosečan kako bi stekao naklonost drugih. Duhovit pristup najuniverzalnijim problemima donosi olakšanje i podseća na momenat kada se osećamo živim i uživamo u tome.