03 okt CELA

Daj mi deo sebe.
Malo parče tvoje kože.
Delić tvog sna.
Mali prst.
Ceo tvoj osmeh.
Jednu suzu.
Daj mi bar nešto,
nešto što ću nositi u džepu svog debelog kaputa…
da me podseća na tebe.
Na koru narandže koja miriše u parku.
Miris parfema koji cepa nozdrve.
Okupano telo.
Friško.
Toga se sećam sada dok hodam ovom hladnom ulicom kasno noću.
Nema ljudi,
samo ja i mrak.
I poneki pas.
Gladan mršavi pas.
Kao ja.
Istrošen i bedan…
Bez tebe ja ne postojim.
Nema me.
Ja živim u vazduhu kao prašina.
Vetar je moj dom,
zato mi daj parče tebe,
da ga zasadim u sebe,
da mi ponovo izrasteš…
Cela.

Autor: Bojan Lojković

Fotografija: weheartit.com