Rastali smo se na peronu 22 Tvoje 24. godine, Na gotovo ugašenoj železničkoj stanici Gde po neki je tek voz Odlazio najdalje za Beograd. Ne znam ko je koga ispraćao, Ali rastali smo se ipak. I umesto svadbarskog Imali smo svedoka za rastanak. Jedan oniži, pod kapom zaspali, dispečer. Nosila sam ti prtljage; Ćutke smo do...

  Zavoleo sam Siriju Od usana spikera Dok su o palim bombama, Prepadnom staloženošću, Artikulisali. Alep je ruševina, Sa ekrana Šaka ljudi odmahuje rukom; Slutim mnogo ih je više Ukopanih pod betonom. Groblja su svuda po gradu, Po neki život preskače tela; Siriju sam počeo da volim Od usana tih spikera Dok su, Prepadnom staloženošću, Kao o paloj kiši, O palim bombama, Artikulisali. Autorka: Elena...

  Ne mogu ja nikoga da ubedim U zaraslih tvojih kostiju trista Niti sam ikad, Pre ovog, Čula za tebe, Još manje o tom Čiju ključnu kost Praznim krevetom još pritiskaš. Ne mogu ja verovati umesto tebe Da niko te nikad pre mene nije sreo, Ne mogu te odvesti nikud Ako te još niko sebi vratio nije. Nikada...

  Ponekad nebom, Retko tlom, Po savetima Prošetam uglavnom. Napušta me snaga, Sve ređe sam svoj, - Da li bi starila Zajedno sa mnom? Pred kućom sedim, Osmatram ljude, Kao i svaki matori čovek; Nekom se javim, Tvoj uzalud imam broj - Nisam ni mislio da te pozovem. Dok ispijam vreme Uz kafe gorke (Ni mrvu šećera ne smem da stavim), Imam i...

  Kada mi nedostaješ Ja premotam vreme kao traku, Pa se razvičem: - “Jebi se! I ti i tvoje tišine! Zbog kojih ni ja Ne smem da ti zinem, I pitam te - kako si.   Kao i svako pseto, Besno i gladno, Ja sebe izujedam. Kad mi nedostaješ, Prenoćim u šancu, Jendeke života produbim, I tad, kad sam najniže, Ja najviše...

Znam gde stanuješ, Ne znam da li živiš Bez nas. Znam da imaš braću, Da pratiš fudbal, Da ti je umrla majka, Koliko je duga meseci Tvoja brada, Znam. Znam da spavaš Pored nekog, Ne znam Da li o njoj i sanjaš. Da imaš auto, Nekoliko motora, Da se mora I da daješ gas; Da znaš Kako ću uvek tebi Da napravim kolače, Da ne...

Hotelska, 442, Ja zamišljam da je Bajaga Sledeći na radiju Iako dala bih dosta Da na Dvestadvojci Nikad ne prekinu Pesmu Prljavog Kazališta.     Hotelska, Prozori do patosa, Ravan sa nebom sprat; U grlu čuvam Afte rasveta prethodnih gradova U kojima već sam Zbog bolova plakala.     Beograd mi u ustima tone, Dodajem Henesi, Kad ono more… I ne znam šta izlilo se pre Da li usta,...

Meni je tih 1825 dana bez tebe. Rani mraz Uklješten u potrebe i nagodbe sa sobom Da će pred tvojim telom Rascepina na mom krovu zarasti. Da će prestati nada mnom da kiši, Da moje oči neće više biti dva nedovoljna oluka, I da će se sve kiše potekle Negde drugde sliti. Meni je...

Moja je baba volela Tita, O Titu mogla je da ispriča Mnogo za nekog Ko ga je samo video jednom.   Tita sam i ja znala, Iako rođena Tita posle, Kad su takve godine došle Da bila je, po babi, šteta Što nismo rasli za vreme Tita.   Moja je baba S nekom setom, Onoj ostaloj U glasu Zdravkovića, Govorila...

Milena, ti nikada nisi bila pesma Iako su imenom tvojim pesme pisane. I neke se reči, vazdan čarobne, o tebi prosule Po ulicama naprslih i celih galaksija. Ti nikada nisi bila deo pesme Jer tebi bile bi tesne Sve reči s predumišljajem Ili iz nehata. I, možda bi tek u njima stalo, Samo deo,...