Javili su mi jutros kako je umro Beograd I kako nije bilo nikog Da ga isprati. Grad u kojem sam istiskuje očaj I menja svoj običaj da bude lepši. Sneg je do kolena, A naša kolena, klecajući, primaju vesti O smrti...

Napiši mi pesmu od svojih sokova za mnom prosutim, Od milion uzdaha što umreće zbližavanjem tela, Dok u nečijim mislima bledim, Dok u nečijoj možda umirem glavi, Dok me sahranjuju živu Svi koji uspeli nisu Da skinu sa mog tela moje neslavne...

Kad Jelena ode, Ja sam već napušteni grad Iz kojeg se poslednji Iseljavaju ljudi. Jelena kad ode, Ovaj grad iskašljava Posred mojih grudi Smrtonosne viruse. I samo neka ne bude, Samo neka ne vide, Da se umreti može...

Sve države u kojima sam te branio, Sve zastave pod kojima smo pali, Svi ratovi i gradovi gde sam od gladi, Samo gladan ljubavi bio; Svi su ti dani neslavno protutnjali; Iz cevi oružja, Ja danas samo iz oka kišu, Mogu da ispalim - U...

Ponavljam razrede čekanja, Ponavljam leta i proleća Sa nekim ljudima kojim Moram da crtam i bojim Zašto sam te voleo. Ponavljam tvoj lik Propao niz nedra godina Sa nekim tamo ljudima Čije sam lošije upamtio crte Nego otkucaje Vremena što više nemamo. Ponavljam...

Mama - neću tamo, Tamo je večnost pa štagod da bude, Mrak i hladno - a znaš da sam svetlost Iako mi je osmeh samo stalan među ljude. Mama, daj mi ruku, Okreni pogled - jer pogled ne zna da slaže; Ne želim da u tvojim očima vidim, Mama, Ne želim da čujem...

Kad prošetaš - to moja mladost stane opet na noge. Vratim se u sobu roditeljske kuće. I nos mi je uvučen u stranice stručne literature. Ponovo zamirišu knjige na pozajmljene. Ponovo me majka zove da siđem. Kad prošetaš - ja padnem sve godine. Opet. Bez popravnog roka. I ubijem se kafom. Kao...

Ti svakog jedanaestog jula Ponovo umreš u pola sedam. Do tad te verno, pažljivo, mrtvu, Od smrti čuvam i s nevericom Da si u njemu, kraj tvog groba sedam. Ti svakog jedanaestog jula Ponovo odeš negde u bezdan. Uporno umireš, tog jedanaestog jula, Ponovo umreš tačno u pola sedam. Za tobom i ja redovno...

Dođeš mi tako u nedoba, Ne biraš mesto, vreme ni dane. Padneš k’o s neba pa u rebra, Padaš u meni dok noć ne stane. Padneš mi tako na pamet. Na kraju pada - poginem ja. Ne biraš mesto, vreme ni dane. I s tobom ćutim sve dok te ima. Iskapa pogled kroz...

Ti si umro jednog utorka, Nestao si bez traga i glasa. I evo te već mesecima Ležiš mrtav na četu; Javio se poslednji put Dvadesetpetog, U junu mesecu. Ti su umro u rečenici “Laka noć i tebi”. I poljubac što ispušta srce. Ti si umro; I kao i za svakog voljenog, Meni se, ožalošćenoj, čini Kao da je...