Ponavljam razrede čekanja, Ponavljam leta i proleća Sa nekim ljudima kojim Moram da crtam i bojim Zašto sam te voleo. Ponavljam tvoj lik Propao niz nedra godina Sa nekim tamo ljudima Čije sam lošije upamtio crte Nego otkucaje Vremena što više nemamo. Ponavljam...

Mama - neću tamo, Tamo je večnost pa štagod da bude, Mrak i hladno - a znaš da sam svetlost Iako mi je osmeh samo stalan među ljude. Mama, daj mi ruku, Okreni pogled - jer pogled ne zna da slaže; Ne želim da u tvojim očima vidim, Mama, Ne želim da čujem...

Kad prošetaš - to moja mladost stane opet na noge. Vratim se u sobu roditeljske kuće. I nos mi je uvučen u stranice stručne literature. Ponovo zamirišu knjige na pozajmljene. Ponovo me majka zove da siđem. Kad prošetaš - ja padnem sve godine. Opet. Bez popravnog roka. I ubijem se kafom. Kao...

Ti svakog jedanaestog jula Ponovo umreš u pola sedam. Do tad te verno, pažljivo, mrtvu, Od smrti čuvam i s nevericom Da si u njemu, kraj tvog groba sedam. Ti svakog jedanaestog jula Ponovo odeš negde u bezdan. Uporno umireš, tog jedanaestog jula, Ponovo umreš tačno u pola sedam. Za tobom i ja redovno...

Dođeš mi tako u nedoba, Ne biraš mesto, vreme ni dane. Padneš k’o s neba pa u rebra, Padaš u meni dok noć ne stane. Padneš mi tako na pamet. Na kraju pada - poginem ja. Ne biraš mesto, vreme ni dane. I s tobom ćutim sve dok te ima. Iskapa pogled kroz...

Ti si umro jednog utorka, Nestao si bez traga i glasa. I evo te već mesecima Ležiš mrtav na četu; Javio se poslednji put Dvadesetpetog, U junu mesecu. Ti su umro u rečenici “Laka noć i tebi”. I poljubac što ispušta srce. Ti si umro; I kao i za svakog voljenog, Meni se, ožalošćenoj, čini Kao da je...

Izlaziš iz mene I nije baš neko pogodno vreme Za to. Napolju se konačno sunce javlja I trava nad grobovima do zaborava Na groblju raste. Premašila je kolena I pustila da sraste Nečija sveća. Razigrana deca Skupljaju vosak i pevuše. Napolju se konačno Javilo sunce. A, ti izlaziš iz mene Tromo, Bolno, Posrtajući; Bolje si umeo ući Pod kožom Prošlog sunca. Izlaziš I nije mi svejedno Što...

On nag u mojoj sobi; Između dva tela Samo gusti je dim nargile  Sa ukusom nane. Na moje rane Pala je prašina. Soba je čista, Zadimljena. I nekoliko krivina Na posteljini. Ležiš nag. Svi prozori su razvaljeni. Vani odlažem svoje misli. Ti naglas po prvi put misliš I pričaš za oboje; Ja ćutim pod posterom Skali i Moldera Kolena modrih, Potpuno obijena Usred svog...

Daljina se objašnjava našom fizičkom blizinom. Daljina je posledica naših pokušaja bliskosti. Daljina se proteže tišinom Dok te izobličenog vidim - Pogledala, neuverljivo, slučajno. Daljina je tih nekoliko ćutke koraka do kuće Kad znam za kojim te stolom ostavljam; Skrštene noge; I ruke; Gustina istanbulskih magli u kolutima dima pljuge. A, samo smo dve piksle...

Moj stari pod zemljom Rešava ukrštene reči, Otvara geografske karte, Bajke ruske prepričava, Moj stari pod zemljom Zagovara crve. Moj stari odlazi od kuće I ne zna kako više Neće da se vrati, Pola je pet, Ker ga za nogavicu Nazad vuče, U dvorištu ostalo je Jedino još to žuto kuče. Moj stari pod zemljom Pod kapom svojom leži, U odelu...