Trošim dane uzaludno i čini mi se kao da ne postoji način da to promenim. Nemam vremena, nemam novca. Zaglavljena sam sa poslom koji ne volim. Nemam drugi izbor, nemam čemu da se nadam. Izgubila sam na težini. Imam osećaj kao da ću poludeti. Znam...
„Ne mogu. Znaš zbog čega. I znam da razumeš.“ To su reči o kojima razmišljam već nedelju dana. I evo, ponovo šetam starim ulicama Beograda i razmišljam o tom svom prokletstvu. Razmišljam koliko je teško biti srećan u ovom usnulom životu u kome nailazim na prepreke...
Postoje ljudi koje ne umijem slušati, da istovremeno ne čujem njihovo srce. Ljude sa nježnim i velikim rukama, dovoljno širokim da grle sve izgubljeno u nama. Onda kada ne umijem da koraknem, dok posmatram jarke boje i nosim težak kofer na leđima. Dovoljno veliki da...
Obećavaš da ćeš vratiti u meni proljeće i obrisati sve tragove zime i leda. Tamo gdje je toplo, da mirišem po krofnama, na peciva od maline i smokvama. Ja bih popila vina, što smo njegovali preko godine i brisala prašinu u staroj kući. Znaš da...
24.24 godina u krštenici. 24 dinara u džepu. Subjektivni osećaj -24 stepena. Zapravo smo tu negde oko nule. Subjektivni osećaj - i ja se okrećem oko nule. Budim se u podne. Kuvam jaku, prejaku kafu i sedam za sto. Marčelo dovikuje sa zvučnika "Danas neću napisati...
Prvi dar koji sam od njega dobila bila je medalja, prava pravcata medalja. On je tada stidljivo rekao da mi je daruje za moje odlično pamćenje, nadajući se, verovatno, da nikad neće postati zlopamćenje. Pomislila sam tada kako je ovo najneobičnija, a možda najimpresivnija stvar...
Ovo su momenti kada u sebi jecam, a kada nikoga nema da me čuje. Nikog da razume. Momenti kada želim da iskočim iz svoje kože i kada mi inspiracija proradi i nestane u minuti. Momenti u kojima ne volim sebe. I jesen. Ta tako meni...
Postoji legenda koja kaže da i srećno zaljubljeni umeju da napišu neku priču o srećnoj ljubavi. No, nameće se pitanje ima li uopšte srećnih ljubavi, jer knjige nas uče da, ako je srećna, možda i nije ljubav. To nije bila ljubav na prvi pogled. Mislim, ko...
Lena, opet si kasno ustala, do kada misliš da se otežeš u tom krevetu? Podne je odavno prošlo, a ti još ni tepavice nisi razdvojila. Misliš da će dan čekati, da promiliš tu čupavu kosu kroz ove prašnjave šarene zavese? Devojko, pretvorila si sobu u...
Šta ostaje od ruku?! Nježnih i hladnih, ruku što griju i spašavaju...