Uletela je u stan mokre kose i sa širokim osmehom na licu. Pred sobom je držala knjigu. Autor je bio on. Čekale su je njegove drage, daleke misli koje su joj toliko nedostajale. Obrisala je peškirom mokre pramenove i obukla stari, zeleni dzemper. Volela je...
Obećao sam ti da neću više piti. Ako preživim. Valjda u ljudima proradi neki strah kada ih probudi bol i povraćaju 4 puta na putu do bolnice. Hladan znoj čini da probulaznim kako si bila u pravu oko važnosti povrća u ishrani i štetnosti alkohola...
Dana večeras luta gradom. Nagazna mina nepripadanja eksplodirala joj je pod nogama. Svakim korakom, novo pucanje u grudima, mislima. Mogla je fizički da oseti grmljavinu u glavi. Vatromet sećanja. Oluju svega što više nema. Ostao je samo prah. ,,Ovo nije moj grad”, rekla je dok je pokušavala da prikrije...
Jutros, pred zoru, u zlo doba neko, već pred samo ustajanje palo mi je napamet da ti pišem. Ne mogu da ne predosetim kad si ljut što se ne javljam i ne pišem, što se uvučem kao kornjača u kuću i ne izlazim iz oklopa...
Probudi se. Pokreni se. Ja sam Kristijana F. Isidora Dankan. Ja ne volim šećer. I slatku kafu. Čitam isključivo štampu koja pljuje vlast. Ja ne idem u šoping. Skoro nikad. Retko. Osim kada su u pitanju knjige. E tu trošim kao luda. Police su mi...
Kroz drveni prozorski okvir prostirao se pogled na Zemun. Drveće je skrivalo oronulost grada. Naslonjena na prozor, Marina je pušila cigaretu pokušavajući da namesti ruku tako da dim ne ulazi u sobu. Uvlačio se na najrazličitije načine. Posmatrala je bele pramenove kako krivudaju i zaobilaze...
Hajde da brojimo, malo drugačijim redom, hoćeš? Evo neka prvo bude 16. 16 - dan kad si se rodila. Dan kad je otpočela naša ljubav Prva poruka I prvo laku noć. 22 - prvo izgovoreno "Volim te" Prvi put na poruku "Moja" Tvoj odgovor je bio " Samo tvoja" Prvi put...
Nije kraj. Ostajem ti u snovima, a dok sam tamo – živ sam. Dišem i moja pluća su zdrava, bez mrlja. Ne smetaju mi više ni fleke na zidu. Još jedan dim, molim te. Zaspaću, obećavam. Biće mir. Odvešću te u Norvešku, vidjećeš srećne ljude i...
Kada bi mogla da biraš, gdje bi me smjestila u sumrak ili svitanje? Dodirnuo je stopalom moje i probudio me. Sunce i njegov dah slikali su vulkan na mom ramenu. Volim jutra u kojima nas bude dodiri. Dodirnula sam mu nos kažiprstom. U vrijeme između to...
Nije istina da ne postoje muško-ženska prijateljstva. A. i ja smo savršen dokaz jednog takvog. Jeste da smo i mi imali faze u kojima nismo bili prijatelji, pa jesmo, pa nismo i sve bi možda bilo još uvijek tako da moje emocije nisu išamarale njegov...