Sigurno rado čitate blogove, čim ste ovde. Verujem da ste se bar jednom upitali kako izgleda kreativni proces stvaranja bloga. O samom pisanju nekom sledećom prilikom. Ovog puta evo iz mog ugla priče o slikanju za blogove. Naime, kad sam postavila ovaj sajt sa kratkim pričama...
Kad se rodiš, isti si kao i svi ostali. Donela te je neka srećna roda. Još nepoznata lica ti se raduju. Često plačeš i spavaš i sve deluje kao malo ubrzani film koga se posle nećeš sećati. A onda rasteš i postaješ sve više ti. Izrasteš...
Zašto pišemo? Liječimo li tako neke dijelove sebe, za koje ni ne znamo da su slomljeni, ili zapravo na glas pričamo, nekom imaginarnom prijatelju, sve što smo doživjeli a nismo bili spremni podijeliti s ljudima oko sebe? Jesmo li odabrali otuđenje, kao rješenje i bijeg na...
Dragi, nisi maštovit! Zato i ne pričamo. Zato se i ne volimo. Zato i jesmo udaljeni jedno od drugog. Po meni, za ljubav ne postoji nikakvo pravilo! I to što me ne voliš ne bi mi smetalo samo da se u mašti u neki drugi oblik...
Kada smo se poslednji put videli, jedne sada već davne januarske večeri, vejao je sneg. Seli smo u jedan kafić u maloj ulici blizu Knez Mihajlove. Pričali smo kao navijeni oboje, bukvalno se boreći za reč. Smešno mi je što imam utisak da sam tek tada...
Toga dana imala je slušalice u ušima. Dan je bio običan, sunčan. Kao i svaki drugi letnji dan, kad je dan. Često je slušala muziku jer je to volela. Prijalo joj je da se odvoji od sveta, od svega i svakoga ko bi se u tom...
Pre par dana mi je telefon otkazao poslušnost. Jednostavno je odbio da se uključi i pored svog truda spasa mu nije bilo. Matična ploča je odlučila da ode na večna lovišta i, kako sam se neprijatno iznenadila kad sam uključila popravljeni telefon- sa sobom je odnela...
Ako je moguće voleti ljubav, zašto je nemoguće mrzeti mržnju? Zašto je to paradoksalno? Mržnja može da se mrzi. Može i da se voli. Gde je tu paradoks? Uvek se vraćam na činjenicu da nije sve samo crno ili samo belo. Nije sve samo dobro ili samo...
Pauza od učenja za posljednji ispit. Razmišljam. Za 10tak dana i na papiru ću biti ono što sam oduvijek željela. Imam krila da letim kuda god poželim. Prilike su našle mene bez da sam morala prstom pomjeriti. Dobro, lagim malo. Zaslužila sam ih, ali volim sve što...
Ko zna koji put već osjetih težinu svih tih skela, što tako marljivo čuvaju građevinu. Zatvaraju se, sakrivaju sve ono lijepo i ružno na njima. Slično je i sa ljudima. Odavno već znaju kako sve ima kraj i da ne postoji ono savršeno. Postoje samo...