Ne ide mi se u Beograd ne posećuje mi se Filharmonija ne hoda mi se ulicom Kneza Mihaila ne odlazi mi se u Jugoslovensko Dramsko ne raspravlja mi se o zaslužnim građanima našeg glavnog grada niti o njihovim dostignućima. Ne priča mi se o životu u učmaloj sredini prepunoj dvoličnosti i lica sa maskama. Ne pliva mi se nemirnim vodama Save ne gleda...
dogodi se da nećeš a ustvari hoćeš a nadaš se da ipak nećeš i ne znaš šta hoćeš da li zato ljudi govore „možda“ da bi rekli nešto što ne znači ni da ni ne već otvara mogućnost za nešto što postoji a možda ne bi trebalo da postoji ili samo visi u vazduhu kao neko obećanje dato...
„Bojan Marjanović je u svome romanu „Sutra ćemo“ uspio postići to da se veličina priče očituje upravo u odsustvu epohalnosti. Ne samo što je na taj način demonstrirano vanredno spisateljsko umijeće, nego se i sama literarna namjera doimlje subverzivnom u odnosu na doba kada svjedočimo...
Ima nešto utešno u tome Što ni mama nije zaspala. Mogle bismo, zajedno, obaviti bdenje Nad njenim jedinim Večitim detetom. Čak ću pomisliti Da me možda razume Kao kada sam bila dete Kada je mama bila sve Kada sam spavala u devet Posle bakine štrudle od jabuka i cimeta Po koju sam se noćaš iskrala Da bih...
Moja me frizerka ne razumije nikako se ne susreću moje želje i njeni rezovi svi to znaju svi to vide i s druge strane ulice zapaze moju kosu - corpus delicti jednog lošeg odnosa moja me frizerka ne razumije i svakim posjetom to postaje sve više očito sve više očito a danas je prekardašilo nismo jedno...
Život bi mogao da bude lijep. Samo da ga ne kompliciramo toliko! Ljudi su pokvarili sve. Pokvarili su ljubav. Izgubili su recept za sreću. A moglo bi ovo biti divno mjesto za ono između rođenja i smrti. Šta fali ako je patetika? Patetika je kao...