Rođen sam u gradu na zelenoj reci, koji zeleni most razdvaja od zelenila, taman dovoljno daleko od sveta za melanholiju, taman dovoljno blizu gungule da se stihovi, gluma, ples velikog mesta preliju po njemu, ne zadrže se dugo a mi, zaljubljeni u njegovo mrtvilo, ne moramo preći zeleni most na zelenoj reci ka zelenilu da bi putovali. Udobno zavaljeni u trošna sedišta presvučena izbledelim...
Tad bješe iskradanje iz kuće dok roditelji spavaju Hodanje na prstima i škripa ulaznih vrata Kao da obijam svjetsku banku dok izlazim. Na meni najobičnija bijela majica i nekakav raskopčan duks Da Bog mili sačuva, bar tri broja prevelik Na šta sam samo ličio.. Tad bijah mlad i tek dobih svoj...
Ne pristajem više na površne odnose I površne ljude Ne umem ja to na pola Ne pristajem da sedim u tvom stanu Celu noć, Do pola pet ujutru, Da slušamo omiljenu nam muziku Da se ljubimo I gledamo kako sviće I smejemo se Jer, Prvi put se vidimo A već smo se zaljubili I ja sam već tu,...
Opet si ih nazvala tako šašavo, I rastužila se kada je jedna odletela, I sada je ostao samo Dva. Morali smo da pazimo više, Kada su se pleli o lepršave zavese, I kada je juče Jedan, A tada beše utorak, Porušio cveće. Nemoj da me opet pitaš da li će se vratiti, Naobllačilo se...
Propušteni dani spavaju mi u naručju često kidanih ruku. Odlažem ih na tajno mesto i neizvesnim korakom pođem da uhodim svoju iskrenost. Sarkazam i ironiju ne mogu da ne vidim u svakoj. Kao odbrana od surovosti dolazećeg, mirno čekaju. Juče, kad sam umirala za mnom su ostala moja koža...
Ona misli da će se vratiti, ali neće, ubediće je da ostane cmizdrava deca, kućni poslovi i bade mantili. Prestaće da se tušira svaki dan, vezivati kosu u rep, usvojiti kuče, ostaviti pušenje. Voleo sam da pijem kafu sa njom, uvek bi kasnila pa sam imao savršen izgovor zašto nemam cigarete. Osmehnula bi se, izvadila crveni Monte Karlo iz džepa i bacila na sto, naručila...
Ponovo će nabujalo sećanje na jednu reku Vene moje iščašiti; Potražiću nas pogledom Pre nego što moje zelene oči Postanu od vode modre i plave… A postaće Jer iza te vode nema nikog, Jer preda mnom su dani stari; Ponovo se nabujalo sećanje Uliva i uspinje do glave, Čelo je obala, Park mi je u kosi, U...
Ako je verovati gugl mapama, rođeni smo, 4 zime, 4 proleća, 4 leta, 3 jeseni i tričavih 537 kilometara jedno od drugog . Naravno, ovaj podatak važi samo ako putujete kroz vreme preko Krivoglavaca, Slobodnice, Dolenjske i Karlovaške ceste. Ona i ja putujemo i sada. Da,...
Nedostaješ mi, znaš. Te tvoje zelene oči sa primesama žute boje, poput varljivog februarskog sunca. Ta toplina koja se nazirala uprkos hladnoći napolju. Znam da sam samo ja imala tu privilegiju da budem okupana onim tvojim posebnim pogledom. Samo za mene je proleće ranije stizalo. Nedostaju mi...