17 dec VOLIM SEBE VIŠE NEGO TEBE

Odrasli smo zajedno. Mnogo te volim. Sa tobom sam prohodao i progovorio. Pružila si mi najlepše detinjstvo i prve ljubavi. Omogućila si mi da se bavim sportom, naučila si me kako da pobedim i podnesem poraz. Mislio sam ćemo ceo život biti zajedno. Ipak, vremenom si nekako počela da se menjaš, kao da si ušla u loše društvo. Htela si da se svađaš sa svima, da se tučeš i kriviš druge zato što je tebi loše. Ja to tad nisam razumeo. I dalje sam te voleo.

Želeo sam da se promeniš, ali ti si bila sve manja, zatvorenija i mračnija. Nisam mogao da dođem do tebe. Oboje smo krivi za to. Ja zato što sam ćutao i trpeo, a ti zato što si ratoborno tvrdila da si u pravu. Počela si da unesrećuješ ljude, da ih teraš daleko od sebe, u tebi više nisu videli nadu i spas. Tebe to nije bilo briga. Tada sam počeo da shvatam i sve manje da te volim.

Počela si da deliš ljude na one koji te vole i one koji te ne vole. Nisi mogla da podneseš one koji te ne vole. Znala si da nećeš moći dugo tako da se ponašaš jer će te nadjačati. Ima ih sve više. Pobedili su te baš oni koji te ne vole, i ja sam bio na njihovoj strani. Mislio sam ćeš se konačno smiriti, da ću opet biti ponosan na tebe, jer znam da nisi toliko loša koliko o tebi pričaju. Verovao sam da sam ispravno postupio.

Bila je to Pirova pobeda i moja nadanja su kratko trajala. Jednim metkom si dokazala da se nisi promenila. Ubila si poslednju nadu. Iz tišine, iz mraka, sve se vratilo na staro. Ljudi iz tvog starog lošeg društva, prepeglanih odela i boja, našminkanih lica i duša, opet su tu. Menjaju se kao na traci, sa istom pričom, zabludama i teškom demagogijom. Upravljaju tvojim emocijama, lažu da te vole i da ti žele sve najbolje. Ti im i dalje slepo veruješ, čak još više nego ranije. Sve teže podnosim tvoje prisustvo, mučno mi je da te gledam kako grcaš u mukama, a ne mogu da ti pomognem, jer sam u manjini. Sve si mi dalja i dalja, ne znam više da li te volim ili je to samo navika. Znam samo da su nas sve ove godine zajedno lagali, ti si im poverovala, ja nisam. Skoro svi koji su bili na mojoj strani su te već napustili ili zanemeli od sopstvene nemoći. Ostalo nas je vrlo malo.

Kada sam čuo da ima mnogo boljih od tebe, nisam verovao. Kada sam video, počeo sam da verujem. Još pokušavam da te promenim, da te usmerim, ne da bi bilo dobro meni, već naraštajima koji dolaze. Tvoja svest je pomućena i pamet razvodnjena. Sve je manje vremena, jer imam samo jedan život, a ti želiš da ga zaustaviš. Neću ti to dozvoliti.

Pišem ovo da bi zanemeli opet progovorili i da se glas razuma što dalje čuje. Pišem da me ti čuješ.  Ako i ovu poslednju borbu izgubim, biću primoran da odem, da te zauvek napustim, samo ako u toj borbi ne izgubim život. Tada ću zauvek ostati sa tobom. Želeo sam sve sa tobom, a sada ne želim ništa. Oboje smo krivi za to, ko manje, a ko više – vreme će pokazati. Možda je vreme da odem, ali još čekam, ne znam zašto…

Znam samo da sam te voleo, da te volim i da ću te voleću, jer TI SI ZEMLJA U KOJOJ ŽIVIM, ALI … VOLIM SEBE VIŠE NEGO TEBE … I ZBOG TOGA NE SMEŠ DA ME KRIVIŠ!

Autor: Ivan Ćirković

Fotografije: blogspot.com, sualize.us