Prva jutarnja

11. septembra 2017.
Napolju dan samo što nije počeo.
Svet je za par sati spremniji
Od mene.
Jutro polako ustaje iz kreveta
I tegli se
Dok ja ležim sasvim mirno
I maštam o mirisu jedne kose
Tačno pored sebe.

Kapci bi želeli
Da ostanu otvoreni.
Disanje bi se umirilo posle nekog vremena
Dopustio bih joj da spava duže
Sve dok miris kafe ne probudi zidove.

Omamljena mirisom jutra
Uz poljubac u vrat
Otvorila bi oči.

Život i dalje ima šanse
Da ispadne savršen.

Autor: Stefan Kirilov

Fotografija: weheartit.com

prva-jutarnja-blacksheep.rs