13 nov MARIJA TIMOTIJEVIĆ: MUZIKA KOJOJ NEMA KRAJA

Marija je državni stipendista, dobitnica više od dvadeset prvih nagrada na republičkom i saveznom nivou (Republičko takmičenje mladih pijanista u Beogradu, Međunarodno takmičenje mladih pijanista u Nišu, Festival muzičke omladine u Šapcu, Šopenijada, Takmičenje muzičkih škola “Josip Slavenski”, Republičko takmičenje muzičkih i baletskih škola Srbije…) kao i nagrade na medjunarodnim takmičenjima: F.Chopin (Novi Sad), Nikolai Rubinstein (Pariz), Pietra Ligure, (Italija), Petar Konjović (Begrad) i mnoge druge.

 Kako se prstima dodiruje uspeh, najviši vrhovi, nebo?

– Veoma teško, nekad i ne uspem u tome. Posle više meseci napornog vežbanja i poniranja u suštinu kompozitorovih misli/muzike dolazi taj poslednji stadijum. Uživanje u muzici koju proizvodi instrument, tvoj um, tvoje ruke.

Iz ovog dugačkog niza nagrada da li bi mogla da izdvojiš onu koja ti je raširila krila i inspirisala za dalji rad?

–          Možda su to neki prvi uspesi, kao potvrda da ja posedujem nešto, a šta će od toga biti videćemo… Mada su mi i neki skoriji nastupi i takmičenja možda i podjednako bitni.

 Prvi put si nastupila sa orkestrom u svojoj trinaestoj godini. Koliko je bio ozbiljan svet ozbiljne muzike za jednu devojčicu? Kakav je danas?

–          Još se sećam tog osećaja. Preplašena, ali ipak i ponosna što je tu puno ljudi sa mnom, na sceni. Danas je to mnogo drugačije, odgovornost je veća, sve je bitno da bi konačan ishod bio pozitivan. Ja se nekada šalim da je bitno da sam ja lepa ako koncert ne bude 🙂

Šta čuješ u tišini i može li da prođe dan bez muzike?

–          Dobro pitanje. Šta ne čujem… 🙂 Može da prodje dan bez muzike, to je nekad i neophodno. Obično pevušim nešto što sviram ili nešto što slušam u toku dana. Zaluta tu i neki drugi muzički žanr.

 Šta Marija sluša pre, a šta posle nastupa?

–          Pre nastupa vreme provodim u tišini, retko kad mi je do neke muzike. Ali zato posle nastupa slušam sve sem klasične.

Posvećena si i kamernom muziciranju. Koliko se ono razlikuje od solističkih nastupa? Da li se aplauz deli ili umnožava?

–          Razlikuje se dosta. Meni je lakše kada nastupam kamerno, nije sve na meni i pritisak je manji. A i lakše je kada muziku deliš sa nekim, a i jednako lepo kada je ona produkt više ljudi.

Nastupala si kao solista i u ansamblu na brojnim koncertima: Kolarc, SANU, SKC, Madlenijanum, Skupština grada Beograda, Kopar, Austrija, Barselona. Kako zvuči aplauz u Beču, kako u Beogradu, a kako u rodnom gradu – Prokuplju?

–          Kada je nastup dobar i aplauz je dobar, nije ni posebno važno gde si. Kada sam inspirisana i publika to oseti, a zatim i nagradi aplauzom.  Lepe sale van Srbije svakako dobrinose tom osećaju. Meni je aplauz jako bitan, jer volim da ljudi imaju osećaj dobro iskorišćenog vremena.

 Završavaš specijalizaciju u klasi prof. Jokut Mihailović na odseku za klavir na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Kada se školovanje jedne pijanistkinje završava?

–          Specijalizaciju sam završila, ali imam planove za dalje školovanje. U ovoj profesiji se stalno uči, ako postoji želja za tim, naravno. Meni je to i najzanimljivije, nema kraja…

 Zašto je Marija  „crna ovca“?

–          Tamnoputa sam možda zbog toga 🙂 Kad radiš nešto što ne radi većina nekako si čudan.

Srbijanka Stanković