On je zaboravio kako kucaju podvodna srca. Njihovu krv što pulsira naglavačke i sliva se u okean. Okean čija so ne formira srce kad se nataloži uz koralni greben. U tom času, nebo se umorilo od svojih dlakavih sazvežđa i sav besmisao se sručio u...

13 avgusta, 2019 /

Odrastao sam. Ne kada sam propušio. Niti kada su mi izbili umnjaci. Čak ni kada sam napokon zavoleo zvuk klavira. Odrastao sam kada sam tebe preboleo. Tebe, večno zamišljenu. Tebe, ludu. Tebe, mučenicu i kurvu. Sada bi čak i Malog princa mogao čitati bez suza. Jer znam da su lisice i ruže daleko od...

03 jula, 2017 /

München, 2001. U toj prijelaznoj fazi života, negdje između bijelog i crnog, napola žena, napola dijete, po prvi puta stojim ispred monumentalne građevine, takozvane "Führerbau", u kojoj je prije više od pola stoljeća sam Vođa zajedno s pripadnicima SS-odreda započeo s otpisom nearijevaca. Kasnije se smatralo...

11 novembra, 2016 /

"Poznavao sam jednu devojku koja je imala najlepši osmeh na svetu. Verujte mi! To je bio osmeh koji bi mogao da zaustavi ratove. Koji bi mogao da razoruža svet. I da oživi dušu koja je ranjena. Da vrati veru onome koji je sve izgubio. I...

06 jula, 2016 /

Evo, stigla je. Iako već odavno ne verujem u njenu magičnost, opet ne mogu a da se ne nasmejem koliko sam puta danas uhvatila sebe u razmišljanju "e, pa jeste nekako sve drugačije nego juče". Sinoć sam kao i uvek obećala par stvari za koje se iskreno...

16 januara, 2016 /

  Stajao je pored prozora, velik i mračan, prekriven crvenom kadifom. Iako obasjan suncem, nije mi ulivao neko povrenje. Dok sam ga posmatrala, nisam mogla da potisnem u sebi osećaj da počinjem nešto, a nisam volela početke. Bila sam loša u počecima. Nisam volela ni tu sobu....

25 novembra, 2013 /