31 jan Bleso, ja nisam lik koji te muva

Strah se uvlači u kosti.  Zašto? Ne želiš valjda da ti pišem klišee u kojima se ističe tvoja hrabrost i ženstvenost? Ovakva sranjca te čekaju na svakom koraku. Sve se previše brzo dešava, čini se kao da imaš vremena… Nemoj da se varaš. Spoznaj me!

Ti… Ti si uvek tako depresivna. Želim da se izdigneš iz toga. Jača si nego sto misliš. Nemoj da mi budeš kao ostatak sveta. Dosadnog sveta. Živiš svoj život i uporedo nastaje novi u svakoj tvojoj reči. Bleso, ja nisam lik koji te muva, startuje, kome se sviđa kako si namazala ajlajner. Više volim kada te sretnem iz škole čupavu, sa slušalicama u ušima, skoro uvek tako iscrpljenu. Katkad i tako nervoznu. Pretpostavljam da u glavi premotavaš događaje tog dana, dozu primitivizma… Hah, tako te dobro poznajem. Ti si tako nezaljubljena i loša.

Ako me ne želiš, otvori oči. Neće me biti više, ali želim da otkriješ sebe.

Plasiš se svega ovog što ti govorim jer prokleto znaš da sam u pravu. Ja, koji nemam prava na tebe. Ja koji te činim nervoznom. Ja koji stvaram bune u tebi svojim rečima. Ja koji te svakog jutra budim kucajući na zatvorenoj strani tvojih kapaka u kojima živim.

Ja, postaću stvaran. I ti, ti ćeš me sresti. I zavoleti. I zaljubljivati se u mene. Ne dozvoli da se istrošiš na sve one, obične, koje sretneš pre i posle mene.

Ja postojim. I čekam te da me sretneš.

Autorka: Dunja Marković

Izvor fotografija: flickr