Blabla tako predivno ćuti

14. maja 2018.

Bio je to srećan par. On i ona. Mislim na Blabla i Ananasa. A baš su imali smešna imena. Možda su se zato i pronašli. Ananas je bio nesiguran i tajno ljubomoran na Blabla. Ona je stalno negde išla i puno je pričala. Ananas je bio ćutljiv, voleo je pivo i filmove. Pogotovo one u kojima se plače, i to puno.
Blabla je volela život. Volela je i ljude, a to je ono zbog čega joj je Ananas zamerao. Ljudi su zlo, ljudi su zlo!
Nije voleo ni da kupuje garderobu, taj Ananas. E, ispričaću vam šta se desilo onog dana kada je hteo da pregazi svoja ubeđenja. Mislim, i pregazio ih je. Blabla ga je naterala da izađe iz kuće i pođe sa njom u neki butik ili kako se već sve to zove.
-Možemo i da gledamo neki crtani, proradiće ono dete u nama!
Blabla se samo nasmejala i izvukla ga iz kuće.
A bilo je tmurno vreme. To se svidelo Ananasu. Tada se manje plašio bulevara, ljudi, saobraćaja, i svega toga što nije njegova kuća. Eto, mislio je u sebi, možda ne moram biti ljubomoran kada je hladno. Tada nema mnogo lepih muškaraca na ulici. Ali šta je sa barovima? Blabla je uvek kada bi prolazili pored nekog bara gledala u pravcu istog i kao da je očekivala da je neko pozdravi, da je neko pozdravi poljupcem u obraz, onako kako to rade oni muškarci koji su kao drugari, a samo žele da ti odvedu žensku u krevet!
I te klupe. Mogao se zakleti da na svakoj vidi otisak zadnjice njegove drage Blabla. Šta li ona radi na tim klupama? Ljubi se, eto šta radi. A možda samo pije svoje pivo. Ali žena ne bi trebala piti pivo bez društva svog voljenog. Pa ona možda i ima nekog drugog voljenog? Zaboga, zašto ona krije toliko toga od njega. On joj nije rekao da pije neke lekove protiv depresije, ali to nije isto, nije kao da su ti lekovi žene ili nešto… O on je tako čista duša… Nema mesta dušama u svetu bluda, ne. I koliko je samo Blabla lepa. Mnogo je lepša od njega, on je smešan pored nje. Bolje da je našao neku debelu, makar bi mirno spavao. Dok on ima nesanice, Blabla hrče. I to je uzajamno poštovanje i ljubav? E onda on mora da pije tablete za smirenje, i to krije od nje. E, svaka tableta za svakog potencijalnog muškarca sa kojim si ikada spavala! Nije ni Ananas sisao vesla, nije Ananas budala…
A on ju je i upoznao u baru. Pa to je apsurd. Šta ako je ona tada imala voljenog koji kući gleda prokletog „Kralja lavova“ i plače? Pa, možda je on makar jednom u životu bio od tih velikih, demonski strašnih udvarača što mlakonjama ne daju da spavaju!
Na pola puta do butika, ili čega već, pitala ga je zašto mu se ruke tresu. Pa da, zaboravio je da popije svoju terapiju, naravno. Rekao je da mu je hladno, pa mu se zato tresu. Još jedna laž! Eto ti na, eto ti, eto ti, nisam popio terapiju, možda i umrem na ovom putu do butika, Blabla… Ljubljena moja Blabla. Moram da te poljubim, rekao joj je glasno i poljubio ju je u usta, snažno. Nije to njoj smetalo, ali činilo se da nije ni oduševljena. A kako bi ona to trebalo da reaguje? Da mu kaže kako je srećna što ju je poljubio i da želi da se vrati kući sa njim? Nema od toga ništa.


E, dok je on razmišljao o svemu i svačemu oni su stigli. Ne, ne morate da znate da je Blabla usput pomazila psa, mahnula nekom ko je bio u autobusu, zapalila cigaretu i tražila upaljač od nekog slučajnog prolaznika koji je bio muškarac, odbila neki poziv te rekla da je to zovu sa posla, obavestila ga da za vikend izlazi sa drugaricama u neki prokleti pab i još svašta nešto. To, zaista, ne morate da znate, jer vi ćete reći da je Ananas lud, da je psihopata, eto, zato to ne morate da znate, a što je još važnije, ne morate ni da komentarišete!
Komentarišite bolje sav onaj kič i svu onu glupost koja je stala u osamdeset metara kvadratnih, u tom odvratnom butiku, gde su žene kupovale odeću za varanje svojih muževa. Fuj! Kratke suknje, kratke gaće koje žene zovu šorc, ali to nije šorc, to je iscepani vrh farmerki, ispod kojeg se nazire intima, ona intima što pripada onom ko je osvojio srce svoje ljubljene!
Naravno da je Blabla gledala samo te artikle, samo te bludničke mačeve kojim probada srce svog dragog Ananasa. Hteo je da joj kaže da može slobodno da pogleda i farmerke, one koje nisu pocepane, ali se ona zapričala sa prodavačicom, koja ju je ubeđivala da je neki šorc za žene mnogo lep i da mora da ga kupi, jer će tada biti lepa. Kao da joj sada nešto fali, u toj predivoj jakni koja pokriva sve i ne govori ništa… Blabla koja ćuti i zamišlja vrhove planina i tajne koje skrivaju zvezde i recituje Miku Antića. Divna, draga moja Blabla, ti tako predivno ćutiš.
Ona je nastavila da priča sa prodavačicom. On joj samo rekao kako će je sačekati ispred, jer mora da zapali cigaretu, i da, mogao je i on da joj pozajmi upaljač, kao što vidite i on puši i to mnogo, jer se nervira.
Izašao je ispred i sunce je polako počelo da zalazi. Ruke su mu se još nekotrolisanije tresle. I onda, kao iz vedra neba pred njim se stvori neki mladić, reklo bi se u svojim kasnim dvadesetim, sa majicom Ernesta Če Gevare. Evo ga, eto protivnika kapitalističkog čudovišta koje ženama daje vrhove farmerki!
-Gospodine, mogu li da vas zamolim za upaljač?
Pitao ga je, imao je umirujući glas, imao je retku, ali neurednu bradu, crnu kratku kosu i prozirne plave oči.
-Naravno druže, zadrži ga ako želiš… Vidim da si dobar čovek, hvala ti što si izabrao da baš mene upitaš za upaljač! Evo, izvoli…
Pružio mu je taj jeftini upaljač koji košta petnaest dinara. Eto, ako Blabla može da uzme od onog rogonje, može i ovaj revolucionar da dobije jedan na poklon. Hasta siempre!
Sledećih dvadeset sekundi bilo je mirno. Nije mario, nije bio ljubomoran, nije se osećao anksiozno. Nije bio lud, bio je normalan, čekao je svoju dragu koja kupuje garderobu i verovatno ga nikada u životu nije, niti bi ga prevarila. Blabla tako predivno ćuti… Bla bla tako predivno ćuti…

Sledeće što se čulo bila je eksplozija. Onda više nije čuo ništa. Novine su pisale o tome, znate to, onaj slučaj kada je neki ludak sa Če Gevarinom majicom digao butik u vazduh dinamitom. Poginulo je četrdeset i troje ljudi. Među njima je bila i Blabla…
Ananas je do kraja života posećivao njen grob, i zaista… Blabla tako predivno ćuti…

P.S. Autor se ograđuje od bilo kakve povezanosti sa navedenim likovima, kao i njihovim osobinama, navikama i sudbinama.

Autor: Milan Mažibrada

Fotografija: unsplash.com