Ja bih ostala kraj tebe Da Satiri nisu umješali prste I sipali mi u krvotok Kapljicu preostalog vina I da ti, Sa najsvetijeg mjesta Na našem prljavom Balkanu Nisi poslao pismonošu Djetinjstvo da mi sruši. O, kako bi samo To bila divna greška, Da se mastilo prosulo U moje oči Umjesto na papir, Jer tada ne bih vidjela Koga sam...
Ko zna koji put već osjetih težinu svih tih skela, što tako marljivo čuvaju građevinu. Zatvaraju se, sakrivaju sve ono lijepo i ružno na njima. Slično je i sa ljudima. Odavno već znaju kako sve ima kraj i da ne postoji ono savršeno. Postoje samo...
Završila sam fakultet. Jedva. Uspela sam u tome. Posle dužeg vremena. Postala sam hrabra i istrajna. Sada živim u Parizu. Tamo gde je živeo Kiš, i gde živi Rundek. Kroasane tamanim, i gojim se polako. Ali uživam u tome. Posećujem bistroe i pijem samo bela...
Negde sam pročitala: Treba da uradiš jednu od tri pametne stvari u životu - objaviš knjigu, zasadiš drvo ili napraviš dete. Pa ako nešto od ta tri urodi plodom, e to je onda prava stvar. Mi smo do te čuvene tridesete uradili sve. Uvek mi je bilo...
Zuje krošnje u mom bulevaru kao suknje devojaka na Korzou. Ja se budim sa svakim prolećem iscrpljujući zimski san prekinut je. U proleće sam uvek odlučivao da putujem bez razmišljanja. Nekako bi se uvek zadesilo da je neka devojka procvetala negde izvan mog grada daleko i ja ne bih gubio vreme. Kilometri su mi oduvek bili sluge moja krv...
Neću da budem obično, okruglo, opipljivo, crveno i plavo kao i svi drugi. Neću da budem obično, ukalupljeno i umjesno, tko se ikada sjeća nečeg običnog, pravilnog i neprimjetnog? Takvih na hrpetine ima, po trgovima i autobusnim stanicama, gužvaju se i natječu tko će biti običniji. Što oni znaju o spontanom?...