02 jul Životne papazjanije  (1)

Srećna Nova godina!

Nailazi sa pohovanom piletinom tvoje bake, sokom od ananasa, džinom i čokoladom. Svećama i ukrasima. I tvojim stiskom u polumraku sobe. Dolazi uz poljupce, pivo i tekilu u „Bluzu“. Donosi neizvesnost i blagu strepnju. Da, biću uz tebe i podržaćemo tvoju sestru ma šta da odluči. Bez osuđivanja, savladaj bes, dešava se. Centar grada nije za nas, zaobilazimo pucnjavu i pijanu masu. Sećam se parka i tvojih reči: ne moraš na voz, prespavaj. Da, trebalo je da te poslušam.

Naredne večeri se kod G. okuplja stara ekipa. Atmosfera je bolja no inače i drago nam je zbog toga. Milan je u susednoj sobi ali sada ne bojkotuje naše cigarete već ulazi sa gitarom. Dodaj mi vino, motaj duvan, ko ide do kioska po pivo? Hajde, sitniš na sto, učipićemo se. Hej, dolazi i Francuz, hoće da časti, svi u rok-kafić, ne dimi više po sobi, diži dupe sa kauča, idemo međ’ ljude. Previše smo popili, ko sad sme u napuštenu vilu, snimićemo konačno taj film o duhovima. Pazi gde staješ, jedna grupna fotka na ulazu, uključi kameru, taksista je garant pomislio da smo sektaši.

Pamtim – vodimo ljubav, spavamo, gledamo komediju i grickamo voće, puštam ti pijani snimak iz napuštene vile. Smejem se, udubljujem, komentarišem, na kraju šatro pizdiš.  „Dvadeset minuta buljiš u ekran dok ležim kraj tebe gola.“  Ne, nisi ti samo Gnjavko, ti si i Posesivko.

Sećam se nove kancelarije, stručna praksa neumitno teče, vanredni izbori u najavi, plate nema. Okreni telefon, mudre glave će ti reći: tako vam je to deco, u martu verovatno tri isplate, januara i februara – ništa. Uvek se čeka na nekakvu skupštinsku odluku, moraju da usvoje budžet, to je tako, živite u Srbiji a ne u Norveškoj.

Pribeležiti negde: ako ikada išta uštediš upiši kurs norveškog  jezika, emigriraj i idi u drvoseče.

( nastaviće se )

Autor: Marko Antić

Fotografija:favim.com