03 jun They live, laugh and left ( Kada bi junaci progovorili)
19 mi je godina, neki bi rekli tek.
A ja se bojim.
Kada su dani postali prekratki, a sati se preimenovali u minute?
Gde je nestao dan koji traje 24 časa? Sada je upola manji.
19 mi je godina, ali odakle, ne znam.
Znam da se moram pokrenuti. Moram poći u pohod za osvajanjem svakog momenta. Ne smem biti kao Vladimir I Estragon.
Mnogo je utoraka prošlo, a oni ih dočekase u čekanju. Dočekase utorke, ali ne i ono sto čekaju.
Ili, kao Grigorije Melehov.. Otišao u rat da sačuva čast, da sačuva ugled porodice, pustio krv za kralja koji mu ni ime ne zna. Umesto topline doma, suočavao se sa užasima rata. A, kada ga ne bude, koliko će se dugo pričati o njegovoj hrabrosti? Manje nego sto zaslužuje, sigurno.
Otuđenost je, bar tako kaže filozofija, kada čovek postane roba na sopstvenom tržistu, ali zar nije Mersou moglo biti dopušteno da sam odlučuje sta će raditi na sahrani sopstvenog roditelja? Da li je upamćen lep gest tog asocijalnog čoveka, ili je svaki takav zamaskiran suvoćom njegovih očiju u trenutku koji beše tužan? Njegov vek je kratak, ali istina mu je verni prijatelj.
A ja se bojim.
Kada su dani postali prekratki, a sati se preimenovali u minute?
Gde je nestao dan koji traje 24 časa? Sada je upola manji.
19 mi je godina, ali odakle, ne znam.
Znam da se moram pokrenuti. Moram poći u pohod za osvajanjem svakog momenta. Ne smem biti kao Vladimir I Estragon.
Mnogo je utoraka prošlo, a oni ih dočekase u čekanju. Dočekase utorke, ali ne i ono sto čekaju.
Ili, kao Grigorije Melehov.. Otišao u rat da sačuva čast, da sačuva ugled porodice, pustio krv za kralja koji mu ni ime ne zna. Umesto topline doma, suočavao se sa užasima rata. A, kada ga ne bude, koliko će se dugo pričati o njegovoj hrabrosti? Manje nego sto zaslužuje, sigurno.
Otuđenost je, bar tako kaže filozofija, kada čovek postane roba na sopstvenom tržistu, ali zar nije Mersou moglo biti dopušteno da sam odlučuje sta će raditi na sahrani sopstvenog roditelja? Da li je upamćen lep gest tog asocijalnog čoveka, ili je svaki takav zamaskiran suvoćom njegovih očiju u trenutku koji beše tužan? Njegov vek je kratak, ali istina mu je verni prijatelj.
Smeh… Kazu da leči, oslobađa endorfin, samim tim smanjuje bol
Romeo i Julija su zaslužili mnogo više smeha nego što im je dopusteno.
Umreše jer su se voleli. Porodice su nastavile život, a griža savesti ne beše dovoljno jaka, obzirom na ono što su prouzrokovali.
Novac, društvo, položaj… Mnogo je likova koji su nastradali krivicom društva. Kažu da delo umnogome prikazuje autora.
Mnogo je pisaca koji su patili zbog grebanja društvenim kandžama.
Ana Karenjina je sebi skratila zivot. Ona nije živela dugo, nije se smejala dovoljno dugo. I otišla je. Da li svojom voljom?
Vreme guta godine. Prolaznost hara vremenom.
Mnogi se mozda čude Džojsu što prikaza jedan dan na skoro hiljadu stranica! Ali, on zapravo pokazuje poštovanje. Jer, svako od nas ima pravo na dan od hiljadu stranica. Na bar nekoliko hiljada primeraka sopstvenog „Uliksa“. Svi ćemo jednom nestati i svet će biti lakši za jedan ljudski mozak, kao što je i rečeno u „Rekvijemu“. Neminovno je.
Umreše jer su se voleli. Porodice su nastavile život, a griža savesti ne beše dovoljno jaka, obzirom na ono što su prouzrokovali.
Novac, društvo, položaj… Mnogo je likova koji su nastradali krivicom društva. Kažu da delo umnogome prikazuje autora.
Mnogo je pisaca koji su patili zbog grebanja društvenim kandžama.
Ana Karenjina je sebi skratila zivot. Ona nije živela dugo, nije se smejala dovoljno dugo. I otišla je. Da li svojom voljom?
Vreme guta godine. Prolaznost hara vremenom.
Mnogi se mozda čude Džojsu što prikaza jedan dan na skoro hiljadu stranica! Ali, on zapravo pokazuje poštovanje. Jer, svako od nas ima pravo na dan od hiljadu stranica. Na bar nekoliko hiljada primeraka sopstvenog „Uliksa“. Svi ćemo jednom nestati i svet će biti lakši za jedan ljudski mozak, kao što je i rečeno u „Rekvijemu“. Neminovno je.
Samo… Do tada, treba živeti, voleti i smejati se do srži.
„To će možda povećati tih 300 grama mozga za par desetina.“ -pomislih, po ko zna koji put, završavajuci svoj primerak Džojsove knjige za 1. jun.
Autorka: Aleksandra Nikolić
Fotografija: weheartit.com
Sorry, the comment form is closed at this time.