Sedim u polutami večernje pomračine koja kroz golo prozorsko staklo nadire u sobu, i polako u njoj uništava sve živopisne boje, pretvarajući ih u jedva različite nijanse tmurnih i beznadežnih sivkastih senki. Lišena svojih boja, soba mi izgleda kao tesni kamenolom ispunjen hladnoćom u kome...

08 maja, 2015 /