njeno prisustvo mogao sam osjetiti na vrhovima prstiju znatno bolje nego kada se skrivala iza mreže na vratima naše morske kućice i promatrala moje prisjećanje a onda njen glas i odjednom postala je pjesnik konkavnost srca od nas čini daljinu razlivena tinta po rubovima osjećaja plač i gordost u tišinu i tu sam protrnuo od užasa. „andiamo bella“, prosiktao sam i pružio joj ruku. - dolje...

13 avgusta, 2016 /

Ustajanje je samo jedan oblik buđenja ne volim što me na uzglavlju čekaju nepročitane knjige niti što pjesnici pišu stihove u prozi mi smo znali na suhoj zemlji crtati budućnost kineske simbole i jedno što volim bilo je slušanje tvoga glasa ali mi mi ne postoji mnogi naslanjaju svoja lica na moje prozore to...

23 juna, 2016 /