19 jan Ornament u drvetu
Kada bih tražila knjigu,
da te u nju smestim.
Nekako ti nijedna,
ne bi bila po meri.
Sve bi te suviše stezale,
i stiskale.
Preobimne ili sažete,
ne bi imale dovoljno listova,
da na njih,
sve o tebi stane.
I svaka bi ostala nedovršena.
Nedorečena,
kao svaka rečenica,
tebi upućena.
I ne bi umele da se ispišu,
tako da tebe opišu.
Naređale bi se,
zbijeno,
po policama.
Kao da su talas vode,
koji može da se preliva.
Preko korica,
do srca listova.
U srž.
Utisnutih tamnih slova.
Koja blede ređe,
nego što bivaju pročitana.
Ti ne postojiš u par kvadrata.
Ispunjenih mikročesticama,
prašnjavog proticanja vremena.
Ni u izglancanom izlogu.
Nema te u zaglavljenim zracima,
unutar zagrebanih brazda.
Ti si onaj ornament,
na prerađenom drvetu.
Upijena refleksija,
prelomljenih emocija.
Autorka: Dragana Marković
Fotografija: Dragana Marković
Sorry, the comment form is closed at this time.