Još uvek ti pišem pesme.

Još uvek te krijem u svežnju papira Od pogleda silnih što mi život krate. Osmehom te štitim od vanjskoga sveta. Rečima te ljubim u čelo i oči.   Na prozoru sedim dok su sitni sati, A na papir pada svetlost sa balkona. I ruka mi leti od slova do slova Preteći taj trag...