Gdje odeš, kome se vratiš kada nas ostaviš? Starim potrošenim željama, ženama koje se zovu utjeha? Jednoj od onih uz koju je sve bilo polovično? Gorkim poljupcima, gruboj koži i teškim dodirima? Lakodostupnoj, onoj koja ne zaključava vrata? Ili slučajan prazan pogled u gužvi kafea odvede te u nove pobjede, nepoznat krevet? Ubjediš sebe da tako možeš...
obećavam da nisam ljubomoran možda mi nećeš poverovati možda me se ne tiče ali ti me se tičeš još uvek da li je on kao i ja? ili ne pravi greške nikad? ako je tako, onda nikada neće saznati kako si lepa kad se ljutiš nikada neće saznati kako voliš posle pomirenja da li uvek...
Odavno se Beograd nije ovako zaledio. Oduvek je, priznajem, imao neki čudan šmek u tom usijanom asfaltu, ali nikada ga nisam video ovako utučenog. Mislim umeo je nekada da me uplaši, onako silovito, kao kada se noć spusti na Dunav. I pustio bih ga da me...
Sanjam da radimo. I imamo godišnji odmor. Kampujemo. Staro društvo, odabrana ekipa. Nisi došao sa suprugom, ona čuva vašeg sina. Dovezli smo se džipom, polovan al' radi. Pokazuješ mi kompase, spravice, gedžete...