Noć je potrajala taman toliko da se više ne seti niko koja je svrha sna. U nepoželjnom jutru pred nama maglila se ona tama prizora sinoćna. Da smo se smislenije oćutali do smrti bismo šaputali pitanje otužno. Ovako nas krvnički goni po zapećcima u vasioni ni krivo, ni dužno. O zašto smo se nevini, mili u tuđu ljubav...

24 jula, 2018 /