Rođen sam u ženskom zatvoru u Požarevcu. Ni kriv ni dužan. Keva je tu izdržavala kaznu zbog krađe u zlatari. Ljudi pričaju da uopšte nisam plakao po dolasku na svet. Kažu, da čim su me izvadili iz utrobe, da sam rukama posegao ka rešetkama....
Obavijen i zapetljan nesanicom predao sam se. Nažuljali su mi se snovi. Izmoždeni su svi časovnici koji su kucali taktove nade. Odagnali su nemerljivi posrtaji i trzaji mira. Naborani podočnjaci umorili su se od carovanja. Beznadežno sam zatočen u tamnici potiljka. Zatvoren iza Rešetaka. Rešetaka koje nisu ništa drugo no trepavice. Autor: Miloš Markov Fotografije: pinterest.com ...