Kraj mene nema nikog dok pored mene prolaze svi. Ne znam korake, pa se ne uključujem. Najlepši sam dok sam zauzimam neku prostoriju. Svako prisustvo, strano ili poznato, razbija mir. Suvišni pokreti, besmislice i mehaničke radnje čine pojam ljubavi dalekim. Prazne ulice su jedine slobodne. Ne truje me buka dok njima...
Čekanje. Kako hladna, opora i ružna reč. Ona ima osećaj uznemirenja, napetosti, ima bolnički miris i odzvanja koracima u čekaonici koji se odasvuda čuju, ali niko ne dolazi nama da pomogne. Čekanje je očajanje dekice koji je proveo pola dana u bolnici, čak i ne stigavši...
Stojim u kilometarskom redu u pošti. Danas sam običan čovek koji živi na ovoj planeti i stojim u redu u pošti. To je kilometar zabrinutih lica. Delimo se u više grupa: čačkamo džepove, telefone, nos. Svako na svoj način prekraćuje vreme. Oni što prebiraju po novčaniku,...