Puž ima kuću, onu koju tako spretno i snažno nosi na leđima. Kreće se teško, lagano i uvijek korak iza drugih. Ponekad mu je teško, možda dok pada kiša i krupne pahulje. Tada se putevi pretvaraju u nepregledna klizališta i sjaj neba se izgubi. Poželi...
Utorak je. Ona se budi u njihovom novom stanu, nagurana uz samu unutrašnju ivicu jako malog kreveta, licem okrenuta ka drvenom ramu. Ne ustaje zbog bolova u kičmi i pulsiranju koje oseća kad onako čvrsto zažmuri, mada to namerno radi. Pita se šta se desilo...
- Je l’ te gnjavim? – pita, dok me gnjavi. - Gnjaviš me. – kažem, iskreno. - Je l’ ti smeta? – mrmlja mi u kosu. - Ne smeta. - promrmljam i ja, još iskrenije. On misli da sam ja alkoholičarka, zato što mi pivo i vino povremeno jako...
Možeš da budeš saglasan sa mnom, a i ne moraš. Možeš da budeš saglasan. Možeš da budeš sa mnom. Možeš i kao da budeš sa mnom, a da zamišljaš tuđe prste, oči, kosu...